Donosimo Vam interesantnu priću sa neponovljivog Titanika o Madlen Talmadž Fors rođena je 19. juna 1893. godine u Njujorku, u porodici koja je pripadala samom vrhu društvene elite.
Njen otac Vilijam Fors bio je uspešan brodovlasnik, a majka članica uglednih njujorških krugova, pa je Madlen odrasla u okruženju privilegija, luksuza i visokog društvenog standarda. Iako mlada, bila je zapažena zbog svoje lepote i vedrog karaktera, što ju je ubrzo uvelo u svet bogatih udvarača i svečanih balova, gde će upoznati čoveka koji će joj zauvek promeniti sudbinu – pukovnika Džona Džejkoba Astora IV, jednog od najbogatijih ljudi svog vremena.
- Upoznali su se 1911. godine i iako je između njih postojala gotovo tridesetogodišnja razlika u godinama, hemija i privlačnost bile su očigledne. Njihova veza izazvala je veliko interesovanje tabloida. Astor je bio ne samo bogat, već i razveden, što je tada izazivalo kontroverze, ali Madlen se nije obazirala na komentare. Njihove šetnje gradom u luksuznim automobilima i krstarenja jahtama punila su novinske stupce, a njihova veridba u avgustu 1911. i venčanje 9. septembra iste godine samo su učvrstili status glamuroznog para Njujorka.
Nakon venčanja, u januaru 1912. otisnuli su se na medeni mesec, putujući po Evropi i Egiptu. Upravo tokom tog putovanja Madlen je ostala u drugom stanju, a kako je želela da se dete rodi u Americi, par je odlučio da se vrati kući. Njihov povratak zapečatio je istoriju – odlučili su da kupe karte za Titanik, najluksuzniji brod na svetu, uvereni da ih čeka udobno i sigurno putovanje.
Na Titaniku su se ukrcali u Šerburu u Francuskoj, zajedno sa sobarom, sluškinjom, medicinskom sestrom i voljenim psom Kiti. Pripadali su putnicima prve klase i uživali u raskoši apartmana koji su bili među najskupljima na brodu – privatne palube, prostrane sobe, sopstveno kupatilo sa mermernim pločicama i lični dnevni boravak. Sve je odavalo sliku bajke iz visokog društva. Međutim, noć 14. aprila 1912. godine promenila je tok njihove ljubavne priče.
- Kada je Titanik udario u santu leda, Džon je odmah otišao do supruge i smirivao je, tvrdeći da nema razloga za brigu jer je brod “nepotopiv”. Ipak, kao i većina putnika, ubrzo su se pripremili za najgore – obukli su tople kapute i stavili pojaseve za spasavanje. Svedoci kažu da je Astor pokušavao da ohrabri svoju mladu suprugu, a čak je i pokazivao da su pojasevi zaista bezbedni, želeći da joj ulije poverenje. Kada je došlo vreme za evakuaciju, Madlen je uspela da uđe u čamac za spasavanje broj 4, zajedno sa svojom medicinskom sestrom i sluškinjom. Džon je pokušao da se ukrca s njom, pozivajući se na činjenicu da mu je supruga trudna, ali mu je odgovoreno da mesta ima samo za žene i decu. Prihvatio je odluku i ostao na palubi, nadajući se da će kasnije pronaći način da se spase.
Madlen nije znala da će to biti poslednji trenutak kada je videla muža živog. Džon Astor i njegov sobar stradali su u hladnim vodama Atlantika, a njegovo telo pronađeno je nekoliko dana kasnije sa velikom sumom novca u džepovima. Madlen je preživela zahvaljujući spasilačkom brodu Karpatija, koji ju je izvukao iz ledenog okeana u ranim jutarnjim časovima 15. aprila. Kada je stigla u Njujork, u šoku i skrhana tugom, dala je izjavu u kojoj je opisala svoj poslednji utisak: u njenom čamcu bilo je dovoljno mesta za još najmanje petnaestoro ljudi, ali muškarci koji su ostali na brodu izgledali su kao da su ošamućeni i nisu žurili da napuste Titanik.
Nakon tragedije, mlada udovica povukla se iz javnosti. Ostala je sama sa sećanjima i nerođenim detetom. Testamentom joj je muž ostavio 100.000 dolara i pravo da zauvek živi u njihovoj raskošnoj vili, ali pod uslovom da se nikada više ne uda. Pored toga, obezbedio je tri miliona dolara za njihovo dete. Dana 14. avgusta 1912. godine, četiri meseca nakon potonuća Titanika, rodila je sina Džona Džejkoba Astora VI, koga su od milošte zvali Džejki.
- Tako je Madlen Astor, koja je tek zakoračila u odrasli život, doživela sudbinu filmskog scenarija – u samo godinu dana od neveste jednog od najbogatijih ljudi sveta postala je njegova udovica, simbol stradanja i snage žena koje su preživele jednu od najvećih tragedija 20. veka. Njena priča ostala je upamćena kao svedočanstvo o ljubavi, luksuzu i gubitku, ali i o ljudskoj hrabrosti kada se sudbina preokrene u jednom jedinom trenutku.
