Danas pravoslavni vernici širom Srbije obeležavaju jedan od najvećih praznika – Preobraženje Gospodnje. Saznajte više u nastavku teksta…..
Ovaj praznik, koji spada u dvanaest velikih Gospodnjih praznika, ima duboku duhovnu, ali i narodnu simboliku. Crkva ga slavi kao trenutak kada se Hristos preobrazio pred svojim učenicima i time pokazao svoju božansku prirodu, dok narodna verovanja i običaji prate ovaj dan kao granicu između leta i jeseni, svetlosti i tame, mladosti i zrelosti.
- Na ovaj praznik u crkvama se osvećuje grožđe kao simbol novih plodova i života, a u krajevima gde vinove loze nema, narod na osvećenje donosi jabuke ili drugo sezonsko voće. Običaj kaže da se bez osvećenog grožđa ne započinje sa berbom, jer se veruje da ono donosi blagoslov i obilje u kuću. Vernici tog dana poste, jer se praznik uvek slavi u vreme Velikogospojinskog posta, a sam čin posta simbolizuje duhovno očišćenje i pripremu za susret s božanskom milošću.
Preobraženje je i granica u narodnom kalendaru. Stari su verovali da se od ovog dana menja i sama priroda: prestaje pravo leto, noći postaju svežije, a ujutru se oseća prva jesenja rosa. Narodna poslovica kaže: „Preobrazi dan, preobrazi i noć“, a mnogi su uvereni da se tada i voda i gora menjaju, pa je običaj da se na ovaj dan poslednji put kupa u rekama i jezerima. U suprotnom, kako predanje kaže, onoga ko prekrši običaj mogla bi ujesti zmija ili bi mogao zadobiti neku bolest.
- Zanimljivo je i staro verovanje da se na Preobraženje i nebo u ponoć tri puta preobražava. Oni koji bi to videli i ispričali drugima navodno bi izgubili razum. Zato su ljudi noć provodili u molitvi i tišini, izbegavajući da spavaju, plaču ili se žale, verujući da će time na sebe navući nesreću i nemir za celu godinu. Umesto toga, savetuje se da se u ponoć podigne pogled ka nebu i izgovori molitva za zdravlje, sreću i mir u porodici.
U narodnoj tradiciji praznik je bio naročito važan za poljoprivrednike. Smatralo se da ono što se uradi na ovaj dan ima poseban značaj za narednu godinu. Ako je vreme sunčano, verovalo se da će zima biti blaga, dok su oblaci i kiša najavljivali dugu i tešku hladnoću. Mnogi domaćini baš na ovaj dan donose odluke o setvi i berbi, jer se veruje da će im priroda uzvratiti onako kako su se oni odnosili prema njoj.
- Preobraženje ima i simboliku lične promene. Praznik podseća vernike da, kao što se priroda menja, tako i čovek treba da se preobrazi u svom srcu i duši. To je dan kada se ljudi podstiču da oproste drugima, da ostave loše navike i da u svoje živote unesu svetlost i mir. Mnogi se trude da baš tada učine dobro delo, verujući da će im se svaka iskrena pomoć i ljubav prema drugome vratiti višestruko.
Danas, kada se svet suočava sa brojnim iskušenjima, praznik Preobraženja pruža priliku da se podsetimo na vrednosti koje nas povezuju – veru, zajedništvo i nadu. Bilo da ga obeležavamo odlaskom u crkvu, molitvom kod kuće, postom ili običajima koji su se prenosili generacijama, važno je setiti se poruke praznika: da se svetlost i dobrota uvek mogu prepoznati i da svaki čovek ima priliku da se promeni nabolje.
Za mnoge ljude u Srbiji, ali i širom pravoslavnog sveta, Preobraženje je trenutak introspekcije, ali i radosti zbog darova prirode. Zato ne čudi što se praznik doživljava i kao vreme kada se spajaju nebo i zemlja, prošlost i budućnost, čovek i Bog.
- Preobraženje Gospodnje nas podseća da nije reč samo o datumu u kalendaru, već o događaju koji nosi snažnu poruku – da se u životu ništa ne dešava slučajno i da svaka promena, ma koliko bila teška ili neočekivana, može doneti novu nadu, smisao i snagu za dalje
