Pavle Vuisić bio je jedan od onih glumaca koji su obeležili čitavu epohu jugoslovenskog filma. Publika ga je znala kao snažnog, harizmatičnog i često grubog junaka na ekranu, ali iza kamere se krila mnogo složenija ličnost. Sve o glumcu sazanjate u nastavku teksta…..
Dok je pred očima gledalaca tumačio nezaboravne uloge u filmovima i serijama koje se i danas gledaju, u privatnom životu je birao tišinu, povučenost i bežanje od javnosti. Njegov pravi karakter najbolje je poznavala supruga Mirjana, koja je do poslednjeg dana života ostala uz njega. Njene retke ispovesti otkrivaju čoveka koji je bio mnogo više od mrzovoljnog „Paje“ kog su milioni voleli.
- Mirjana Vuisić pričala je da ju je Pavle fascinirao ozbiljnošću kojom je umeo da sluša. Njihov prvi susret ostao joj je duboko urezan – videla ga je kod Belog dvora i odlučila da mu priđe. Kako je ispričala, nisu odmah započeli vezu, ali je među njima postojala posebna privlačnost. „Drugo je to vreme bilo“, kazala je Mirjana, prisećajući se mladosti. Njene reči svedoče o skromnom početku jedne velike ljubavi koja je trajala sve do njegove smrti.
Njena majka bila je presrećna zbog njihove veze, ali drugarice su je savetovale da ga ostavi, jer su smatrale da Pavle previše vremena provodi u muškom društvu. Mirjana, međutim, nije marila. Zbog njega je žrtvovala sopstvene planove da se usavršava u jezicima i postala sekretarica režije. Kako je pričala, Pavle ju je savetovao da „samo ćuti, sluša i piše“, a ona je to i činila, posvećena životu sa njim. Kada se udala, preselila se u njegov dom u kojem su zajedno živeli sa njegovom porodicom – roditeljima, bratom i sestrom i njihovim supružnicima. Život u zajednici nije bio lak, ali Mirjana se dobro slagala sa svekrvom, dok je Pavle često negodovao što su svi pod jednim krovom.
- Pričala je i o njegovom detinjstvu, o tome da je bio nemirno dete koje se lako prilagođavalo novim sredinama, jer se porodica često selila. Već tada je imao sklonost da bude vođa – čim bi stigao u novo mesto, brzo bi odmerio ko je „glavni“ dečak i za nekoliko dana ga nadvladao, preuzimajući ulogu alfa-mužjaka. Ta njegova osobina ostala je prisutna i u zrelom dobu, što je ponekad dovodilo do sukoba. Jedan od najpoznatijih incidenata bio je fizički obračun sa Mijom Aleksićem. Na snimanju filma, obojica su se napila, a u kafani je Mija komplimentima obasipao Mirjanu. Pavle nije mogao da izdrži i izbila je tuča u kojoj je Mija prošao lošije. Iako su se posle profesionalno mirili i nastavili saradnju, takvi sukobi pokazivali su da Pavle nije podnosio provokacije.
- Bez obzira na privatne razmirice, kada bi kamere počele da snimaju, Pavle i njegove kolege bili su profesionalci. Upravo to je odlika velikih umetnika – sposobnost da razdvoje privatno od posla. Tako je bilo i sa Aleksićem, a kasnije i sa Miodragom Petrovićem Čkaljom, sa kojim je stvorio kultnu seriju „Kamiondžije“. Iako se privatno nisu podnosili, na ekranu su bili tandem koji je publika obožavala. Njihova glumačka hemija je bila toliko uverljiva da niko nije slutio o pravoj netrpeljivosti.
Vuisić je često tumačio uloge u filmovima koji su slavili socijalističke ideale, ali u privatnom životu bio je daleko od simpatizera tadašnjeg sistema. Prezirao je komunizam i Josipa Broza Tita. Njegov otac je stradao pod represijom komunista i to je ostavilo dubok trag na njega. Ipak, Tito i Jovanka su ga obožavali, pa su mu tolerisali otvoreno pokazivanje nesklonosti prema režimu. Poznata je anegdota da bi u kafani tražio ćebe kako bi prekrio Titovu sliku. U jednoj prilici, služba ga je bukvalno otela sa reke i u gaćama dovela u Beli dvor, gde je odbio da obuče odelo i pojavio se pred Titom u majici i donjem vešu. Takva neposlušnost bila je svojstvena samo čoveku kakav je on – tvrdoglavom, ali doslednom.
Za Mirjanu je Pavle bio više od glumca. Iako je odigrao 177 uloga, ona je tvrdila da on zapravo nije voleo glumu. Govorio je da se time bavi samo zbog novca i da bi obezbedio porodici bolji život. „Ne znam da li je zaista mrzeo glumu ili je voleo da gunđa“, priznala je Mirjana. Iza njegove grube spoljašnjosti skrivala se pesnička duša – pisao je stihove na salvetama, računima i kutijama cigareta, a ona ih je brižno čuvala od njega, jer bi ih često cepao. To pokazuje da je iza čeličnog pogleda i namrgođenog izraza postojala krhka i emotivna priroda.
