Otac mi je sve dao dok je bio živ. A kad je umro, sve je postalo drugačije. Bio je moj oslonac, temelj mog života, čovek koji je uvek imao reč utehe, savet u pravom trenutku, i bez obzira na sve, znao je kako da me podstakne da idem napred. Sećam se da je sve što mi je davao bilo iz srca, sa željom da mi život bude bolji, lakši, srećniji. I dok je bio tu, nisam ni shvatao koliko mi je zapravo dao, jer su te stvari bile svakodnevne i podrazumevane. Tek kad je otišao, postao sam svestan da je njegova prisutnost bila najvredniji dar koji sam imao.
Kada je otišao, život mi se okrenuo naglavačke. Iako je bio bolestan neko vreme, nisam bio spreman da ga izgubim. Niko nije, ali nekako, dok je bio sa mnom, bio je tu za sve. Osećao sam da sve može da se reši kad je on tu. A onda, kad više nije bilo njega, moralo je da se rešava samo. Na neki način, postao sam odrasla osoba u trenutku. Naučio sam da, kad ostaneš bez svog vodiča, moraš da nađeš snagu u sebi. Osećao sam ogromnu prazninu, i to je bila najteža stvar koju sam morao da podnesem.
Život bez njega je bio kao hodanje kroz maglu. Nisam mogao da shvatim da ga više nema. Sećanja su bila jedina stvar koja mi je davala snagu. Setio sam se njegovih reči, onih malih saveta koji su uvek dolazili u pravom trenutku. Setio sam se njegovih ruku koje su me vodile, koje su bile sigurne i čvrste. Setio sam se smeha, razgovora, planova koje smo zajedno pravili. A onda je sve to nestalo. Odjednom sam morao da živim sa svim tim uspomenama i pitanjima koja su dolazila sa tim gubitkom.
- Ali, kako vreme prolazi, shvatio sam da je on zapravo sve što mi je trebalo ostavio u mom srcu. Nije to bilo nešto što se videlo, nešto što se moglo zgrabiti rukama, ali bilo je tu. Bilo je u njegovim postupcima, u njegovim savetima, u njegovoj snazi, u ljubavi koju je davao. Bio je onaj tip roditelja koji ne samo da ti daje stvari, već ti daje mudrost i ljubav koja ti pomaže da rasteš i postaneš bolja osoba.
Naučio sam od njega kako da se ponašam u teškim vremenima, kako da volim i poštujem druge, i kako da budem odgovoran. Nikada mi nije govorio šta da radim, ali svojim ponašanjem je pokazivao kako se treba nositi sa životom, čak i kada je teško. Bio je pravi uzor, i to je ono što mi je ostavio, najvrednija stvar koju je mogao da mi da. Naučio me je kako da se borim, kako da tražim snagu iznutra kada mislim da ne mogu dalje, i kako da ne odustajem.
Gubitak oca je promenio moj pogled na svet. Učio sam da, iako ljudi dolaze i odlaze, ljubav koju su nam dali ostaje. Naučio sam da se stvari ne pamte samo po onome što su nam ljudi ostavili u materijalnom smislu, već po svemu onome što nas je naučio i što nas je obogatio kroz njegovu ljubav, pažnju i brigu. Ove lekcije su postale moj vodič kroz život. U momentima kada sam mislio da nemam snage, setio sam se onoga što je on učinio za mene, i to mi je davalo snagu da idem dalje.
Iako je gubitak neizmeran, u srcu nosim ono što je on bio – čovek koji je voleo, koji je bio prisutan, koji je pružao sigurnost i ljubav. Naučio me je da život nije u stvarima koje posedujemo, već u onome što pružamo drugima, u ljubavi koju dajemo i u tome kako se nosimo sa svim izazovima. I tako, dok živim dalje, nosim sa sobom sve ono što mi je otac dao, ne kroz reči, nego kroz činjenje.
