Danas 4. avgusta obeležava se praznik Blaga ili Blažena Marija. Ova svetiteljka je jako cenena medzu zenama ,saznajte više u nastavku …..
Narodni praznik posvećen Blagoj Mariji, koji se obeležava 4. avgusta, duboko je ukorenjen u verovanju srpskog naroda, iako nije označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Ime Blage Marije vezuje se za Mariju Magdalenu, jednu od najbližih sledbenica Isusa Hrista, koja je u jevanđeljima pomenuta više puta, a u srpskom narodu poštovana kao svetiteljka velikih moći – zaštitnica žena, porodice i domaćinstva.
Prema hrišćanskom predanju, Marija Magdalena je bila žena iz Magdale, grada u Galileji, koja je pratila Isusa na njegovom duhovnom putu. U jevanđelju po Luki navodi se da je iz nje isterano sedam zlih duhova, nakon čega je postala verna učenica. Ona je bila prisutna tokom Hristovog raspeća i vaskrsenja, a po nekim predanjima, prva je prenela vest o njegovom uskrsnuću apostolima.
U srpskoj tradiciji, Blaga Marija ima poseban status. Veruje se da je sestra Svetog Ilije Gromovnika, što dodatno pojačava njenu simboličku vezu s prirodnim pojavama. Na dan njenog praznika, narod očekuje grmljavinu, grad i oluje, jer se kaže da tada „brat i sestra razgovaraju“. Ova simbolika povezuje Mariju sa elementima neba, ali za razliku od Ognjene Marije i Svetog Ilije, koji su povezani sa ognjem i gromom, Blaga Marija se doživljava kao tiha i mirna sila – žena čije se reči ne čuju, ali se osećaju.
Zanimljivo je da, iako praznik nije označen crvenim slovom, u mnogim krajevima se tog dana ništa ne radi. Ljudi izbegavaju rad u polju, čišćenje kuće, pranje veša, kuvanje i sve druge fizičke poslove. Veruje se da će onaj ko prekrši ovu zabranu navući nesreću, bolest ili će domaćinstvo imati štetu tokom godine. U narodu se kaže da „ni slamku ne valja pomeriti“, jer se time remeti svetost dana koji pripada ženskoj svetiteljki.
Žene su te koje Blagu Mariju poštuju s posebnom pažnjom. Smatra se zaštitnicom majki, sestara, domaćica, kao i onih koje nemaju dece, ali iskreno žele potomstvo. Uobičajeni običaj jeste odlazak u crkvu rano ujutru, paljenje sveće i tiha molitva. Ono što je posebno karakteristično jeste verovanje da žene koje na Blagu Mariju iskreno požele nešto – pod uslovom da to ne škodi nikome – mogu očekivati da im se želja ispuni.
Postoji i zanimljivo predanje koje kaže da žene koje se toga dana pomole pokraj ikone svetiteljke ili sveće upaljene u njeno ime, mogu dobiti odgovore na pitanja koja ih tište. Svetiteljka, veruje se, posebno štiti one koje žive pošteno, koje su skromne, verne i nesebične. Njena „blagost“ ogleda se u pomoći koju pruža onima koji je prizivaju čistim srcem.
U nekim delovima Srbije, na ovaj dan se priprema tanka pogača bez kvasca, koja se ne seče nožem već lomi rukama, u znak poštovanja prema prazniku. Ta pogača se deli članovima porodice, a veruje se da donosi mir u kuću i blagostanje kroz celu godinu. U domaćinstvima gde su prisutne bolesti, žene posebno mole Blagu Mariju da donese isceljenje.
Još jedno verovanje odnosi se na vreme. Ako je na Blagu Mariju vedro i tiho, veruje se da će jesen biti blaga i rodna. Ako se pojavi grmljavina ili nevreme, narod to tumači kao znak da se nepoštovanje praznika prenelo kroz sela i gradove – i priroda reaguje.
Iako su današnji običaji možda tiši nego nekada, poruka praznika ostaje snažna. Blaga Marija simbolizuje ono što je tiho, a snažno – unutrašnju snagu žene, veru bez pompe, nadu koja se ne viče, ali nikada ne gubi. Zato se i danas, u vreme kad se mnogo toga menja, poneka žena rano ujutru zaputi u crkvu, zapali sveću i u tišini šapne svoju molbu, verujući da Blaga Marija sluša srcem – i ispunjava želje koje dolaze iz duše
