Jeste li se ikad zapitali- Kako stvarno izgleda kada čovek ima srčani udar? jedna stvar moze biti kobna,saznajte vise u nastavku teksta….
Mnogi još uvek veruju da srčani udar izgleda kao scena iz filma – iznenadan bol, čovek se hvata za grudi i pada. Međutim, istina je mnogo tiša i podmuklija. Upravo ta tišina je ono što ga čini toliko opasnim. Jer dok čekamo „filmske“ simptome, pravo upozorenje možda već prolazi neprimećeno.
Bol u grudima, osećaj pritiska, pečenja ili težine, kao da vam neko sedi na grudima – najčešći su znaci. Ali to nije sve. Bol se može širiti ka levoj ruci, ramenu, vilici, vratu, pa čak i stomaku. Ponekad, tu su samo vrtoglavica, hladan znoj, teskoba, osećaj da nešto nije u redu. Neki ljudi osete samo kratak dah i mučninu, a da ni ne pomisle da je to početak infarkta.
Žene, kažu lekari, doživljavaju srčani udar drugačije. Umesto dramatičnih simptoma, one često imaju blagu nelagodnost u grudima, mučninu, bol u gornjem stomaku ili vrtoglavicu. Zbog toga mnoge od njih traže pomoć tek kada bude kasno. Zbunjujuće sličnosti sa probavnim smetnjama često odlažu reakciju.
Još jedna velika zabluda je mešanje srčanog udara i srčanog zastoja. Srčani udar podrazumeva blokadu u arteriji – srce još uvek kuca, ali deo mišića je ugrožen. Srčani zastoj, s druge strane, znači da je srce stalo – i tada je potrebna momentalna reanimacija. Jedan može dovesti do drugog, ali nisu isto.
U trenutku kada sumnjate na srčani udar – reagujte odmah. Osoba treba da miruje, da se postavi u polusedeći položaj. Pozovite hitnu pomoć, dajte joj Aspirin (300mg) da žvaće – to može pomoći da se ugrušak ne širi. Ako već ima anginu, neka uzme svoj nitroglicerin. Ako izgubi svest, proverite disanje i puls, započnite reanimaciju bez oklevanja.
Iako savremena medicina napreduje, ljudska pažnja ostaje najvažniji alat. Znati prepoznati trenutak, reagovati brzo i ne zanemarivati ni najmanji signal tela – to je ono što pravi razliku između života i smrti.
Prema podacima sa Cleveland Clinic, tihi infarkt je najpodmukliji jer često ostaje neprimećen, a kasnije se otkriva tek slučajno. Uprkos tome, oštećenje koje izaziva jednako je ozbiljno kao i klasičan srčani udar.
Srčani udar ne bira – ni pol, ni godine, ni zanimanje. Dešava se mladima, zdravima, sportistima, lekarima. I zato, deljenje ovih informacija nije samo čin odgovornosti, već i mogući čin spasenja
Nekome će možda baš vaša reč – ili vaš primer – spasiti život. Zato ih nemojte ćutke pročitati. Podelite ih. I zapamtite: ne čekajte da srce viče – često prvo progovori tišino
Srčani udar, poznat i kao infarkt miokarda, nastaje kada krvni ugrušak blokira koronarnu arteriju i prekine dotok krvi do srčanog mišića. Bez kiseonika, tkivo počinje da odumire. Sve se odvija brzo – i svaka sekunda je važna. Ono što dodatno otežava situaciju jeste činjenica da simptomi mogu biti zamaskirani, tihi, često pogrešno protumačeni.
Bol u grudima, osećaj pritiska, pečenja ili težine, kao da vam neko sedi na grudima – najčešći su znaci. Ali to nije sve. Bol se može širiti ka levoj ruci, ramenu, vilici, vratu, pa čak i stomaku. Ponekad, tu su samo vrtoglavica, hladan znoj, teskoba, osećaj da nešto nije u redu. Neki ljudi osete samo kratak dah i mučninu, a da ni ne pomisle da je to
Još jedna velika zabluda je mešanje srčanog udara i srčanog zastoja. Srčani udar podrazumeva blokadu u arteriji – srce još uvek kuca, ali deo mišića je ugrožen. Srčani zastoj, s druge strane, znači da je srce stalo – i tada je potrebna momentalna reanimacija. Jedan može dovesti do drugog, ali nisu isto.
Dijagnostika u bolnici podrazumeva EKG, krvne analize, a često i koronarografiju. Terapija uključuje lekove, kiseonik, i po potrebi stentiranje – otvaranje začepljene arterije. Rehabilitacija traje danima, ali oporavak zavisi od brzine kojom je neko reagovao u prvim minutima.
PennState Health napominje da nije svako srce isto – simptomi variraju, a rizici rastu s godinama, lošim navikama i genetskom predispozicijom. Prepoznavanje na vreme ključ je prevencije.
Prevencija može biti snažniji lek od svake terapije. Promene u ishrani, više voća i povrća, manje soli i zasićenih masti, prestanak pušenja, kontrola šećera, holesterola i krvnog pritiska – to su konkretni koraci koje možete preduzeti već danas.
Redovna fizička aktivnost – šetnja, vožnja bicikla, plivanje – može smanjiti rizik od srčanog udara za više od 30%. Umerenost u svemu, posebno u alkoholu i kofeinu, dodatno pomaže srcu da ostane stabilno i snažno.
Iako savremena medicina napreduje, ljudska pažnja ostaje najvažniji alat. Znati prepoznati trenutak, reagovati brzo i ne zanemarivati ni najmanji signal tela – to je ono što pravi razliku između života i smrti.
