Danas prpadnici pravoslavne crkve slave veliog sveca Svetom Prokopia a proslavlja se kao krsna slav ,donosimo Vam u ćlsnku sta se ne smije raditi ni slicajno,saznajte više u nastavku teksta…
U današnjem članku govorićemo o Svetom Prokopiju, jednom od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanskoj tradiciji, koji se u narodu smatra ognjenim svetcem i proslavlja kao krsna slava. U pravoslavnom kalendaru njegovo ime je označeno podebljanom crnom bojom, što dodatno svedoči o njegovom značaju.
- Rođen je u Jerusalimu u porodici sa različitim verskim uverenjima – otac mu je bio hrišćanin, dok majka nije poznavala Boga i odgajala ga u duhu rimskog idolopoklonstva. Po rođenju dobio je ime Neanije. Nakon očeve smrti, majka je nastavila da ga vaspitava u skladu sa paganskim običajima, udaljavajući ga od hrišćanskog učenja. Kada je odrastao, zapazio ga je rimski car Dioklecijan, koji se toliko oduševio njegovom pojavom i sposobnostima da ga je uzeo u svoju vojničku službu.
U vreme kada je Dioklecijan započeo žestoki progon hrišćana, poslao je Neanija sa vojskom u Aleksandriju da istrebi one koji su verovali u Hrista. Međutim, na tom putovanju dogodio se trenutak koji će zauvek promeniti Neanijev život. Usred noći, dok je putovao sa vojskom, zadesio ga je snažan zemljotres, a potom mu se ukazao sam Gospod. Tada je začuo glas: „Neanije, kuda ideš i na koga ustaješ?“ Uplašen i zbunjen, upitao je: „Ko si ti, Gospode? Ne mogu da te prepoznam.“ U tom trenutku na nebu mu se ukazao sjajni krst, nalik kristalu, a iz njega je odjeknuo glas: „Ja sam Isus raspeti, Sin Božji. Ovim znamenjem koje si video pobeđuj svoje neprijatelje i mir moj biće s tobom.“
- Ovaj mistični doživljaj potpuno je preokrenuo Neanijev život. Odmah je naredio da mu se napravi krst nalik onom koji mu se ukazao, i umesto da krene protiv hrišćana, poveo je svoju vojsku protiv Agarjana, koji su tada napadali Jerusalim. Nakon pobede, trijumfalno je ušao u rodni grad i saopštio majci da je postao hrišćanin. Kada je izveden pred sudiju, Neanije je simbolično skinuo sa sebe vojvodski pojas i mač, položio ih pred sud i izjavio da je sada samo vojnik Hrista Cara.
Usledila su strašna mučenja, ali je ostao nepokolebljiv u svojoj veri. Bačen je u tamnicu, gde mu se ponovo javio Gospod Hristos, krstio ga i dao mu novo ime – Prokopije. U tamnici mu je jednog dana prišlo dvanaest žena, koje su mu rekle: „I mi smo sluškinje Hristove.“ Optužene zbog svoje vere, i one su bačene u istu tamnicu. Sveti Prokopije ih je učio hrišćanskoj veri i pripremao ih za mučeništvo, naglašavajući im kako da dostojno prime vijenac slave. Zbog ovog događaja, tokom hrišćanskog venčanja u crkvi se pominje Sveti Prokopije, uz cara Konstantina i caricu Jelenu. Nažalost, tih dvanaest žena je kasnije strašno mučeno i ubijeno zbog svoje vere.
Posmatrajući njihovu hrabrost, i majka Svetog Prokopija je poverovala u Hrista i zajedno sa njima primila mučenički vijenac. Ukupno trinaest mučenica izgubilo je život za veru.
- Kada je na kraju i Sveti Prokopije izveden na gubilište, podigao je ruke ka istoku i pomolio se Bogu za sve ljude: za sirote, udovice, nevoljne i bolesne, a posebno za Pravoslavnu crkvu, da uzraste, raširi se i da njeno svetlo sija do kraja vremena. Njegova molitva bila je uslišena, a on je potom spokojno položio glavu pod mač i otišao Gospodu u večnu radost. Njegovo stradanje dogodilo se 8. jula 303. godine u Kesariiji Palestinskoj, a tada je primio vijenac besmrtne slave.
U narodnim običajima, Sveti Prokopije zauzima posebno mesto. Iako na crkvenom kalendaru nije označen crvenim slovom, ovaj dan se u Srbiji veoma poštuje. Sveti Prokopije se ubraja među ognjene svetce, zajedno sa Svetim Ilijom i Ognjenom Marijom, zbog čega ga narod vezuje za vatru, munje i silu prirode. Mnogi ga proslavljaju kao krsnu slavu, a veruje se da on posebno štiti porodicu, decu i useve od nesreće i bolesti
