U današnjem ćlanku Vam donosimo priću koja je obišla bivšu Jugoslaviju a govor o najmisterijoznijem nestanku koji se desio u bivšoj državi,ne proćitajte….
- Pre više od šest decenija, u malom gradu Pančevu, dogodio se nestanak koji je i danas obavijen velom misterije. Bogoljub Raljić, tada mladić od 26 godina, krenuo je u popodnevnu šetnju i nikada se nije vratio kući. Njegova porodica, prijatelji i meštani tog dana nisu ni slutili da će njihovi životi biti zauvek obeleženi pitanjima na koja nikada nisu dobili odgovore. Priča o ovom nestanku i dalje kruži, prenosi se s kolena na koleno, a svakih nekoliko godina pojavi se novi trag ili teorija koja raspiri nadu i bol u isto vreme.
Bogoljub je rođen u siromašnoj, ali poštenoj porodici Raljić u selu nadomak Pančeva. Bio je poznat kao vredan i miran mladić, koji se nakon završetka vojnog roka zaposlio kao obućarski pomoćnik kod svog strica. Svi su ga voleli – komšije zbog njegove spremnosti da pomogne, prijatelji zbog dobrog humora, a porodica zbog njegove nežnosti prema mlađim sestrama. Tog kobnog dana, u martu 1958. godine, obuo je kaput i rekao majci da ide da prošeta, da razbistri misli nakon napornog dana. Više ga nikada nisu videli.
- Prvobitno su svi mislili da je možda zadržan kod prijatelja ili da se zaljubio i otišao kod neke devojke, ali kada nije došao kući ni posle noći, porodica je obavestila miliciju. Potraga je trajala nedeljama, ali bez ikakvog uspeha. Čak su angažovani i lokalni ribari da pretraže reku Tamiš, misleći da je možda nesrećno upao u vodu, ali nisu našli ni najmanji trag. Njegov brat Dušan, tada tek 18-godišnjak, dao je reč majci da nikada neće prestati da traži istinu o Bogoljubu.
Godinama je Dušan kucao na vrata ljudi koji su možda nešto znali. Našao je nekoliko svedoka koji su tvrdili da su videli Bogoljuba u društvu nepoznatih muškaraca u uniformama nedelju dana pre nestanka. Pričalo se da je možda bio umešan u političku aferu ili da je svedočio nečemu što nije smeo. Tajne službe tadašnje Jugoslavije, OZNA i kasnije UDBA, bile su poznate po tome da brzo i tiho uklanjaju one koji bi mogli biti pretnja režimu.
Situaciju je još više zakomplikovala pojava misteriozne žene po imenu Milena, koja se godinu dana kasnije pojavila na vratima Raljićeve kuće. Tvrdila je da nosi Bogoljubovo dete i da zna gde se on nalazi, ali je nekoliko dana kasnije nestala jednako iznenada kako se i pojavila. Njena priča je ostala nepotvrđena, a porodica nikada nije videla ni nju ni dete.
- U decenijama koje su usledile, pojavilo se mnoštvo teorija. Jedni su verovali da je pobegao u inostranstvo jer nije mogao da se nosi sa političkim pritiscima. Drugi su bili uvereni da je ubijen i da su njegovi posmrtni ostaci sakriveni. Najbizarnija teorija je govorila da je Bogoljub bio meta eksperimenta tajne službe i da su mu izbrisali pamćenje.
Meštani Pančeva, posebno stariji ljudi, još uvek pričaju o tom mladiću. „Bio je tih, ali uvek nasmejan. Nije bio tip koji bi samo tako otišao bez pozdrava. Nešto se tu desilo,“ rekao je jednom prilikom jedan od njegovih prijatelja iz detinjstva.
- Pre deset godina, tokom renoviranja jedne stare zgrade u centru grada, radnici su pronašli ljudske kosti. Porodica Raljić je odmah zatražila DNK analizu, nadajući se da će posle toliko godina konačno moći da sahrane svog sina i brata. Međutim, analiza je pokazala da ostaci ne pripadaju Bogoljubu.
Danas, 64 godine kasnije, Dušan Raljić, sada vremešan čovek, još uvek pali sveću za svog brata svake godine na dan nestanka. Njegove reči paraju srce: „Ne znam da li je živ, mrtav, ili negde pati. Samo želim da saznam istinu dok sam još na ovom svetu.“
Nestanak Bogoljuba Raljića je mnogo više od lične tragedije jedne porodice. On je simbol svih onih nestalih o kojima nikada nije napisana poslednja stranica. Njegova priča i dalje izaziva jezu i tera na razmišljanje – koliko tajni još čuva zemlja na kojoj hodamo
