Naš današnji ćlanak je posvecen svecu kojeg proslavljju vernici pravoslavne crkve Sveti Atanasije Svetogorski ,kada je ovaj svetac nipošto ne smejete da uradite oov,saznajte u nastavku ćlanka više…….
Danas vernici Srpske pravoslavne crkve proslavljaju praznik posvećen Svetom Atanasiju Atonskom, poznatom i kao Sveti Atanasije Svetogorski. Ovaj svetitelj, koji je živeo u 10. veku, ostavio je dubok trag u istoriji pravoslavlja svojim životom, delima i reformama u monaštvu. Njegova posvećenost veri i borba protiv zlih duhova i iskušenja inspirišu vernike širom sveta, a posebno na prostorima gde se njegovo ime prenosi kroz narodna predanja i običaje.
- Kao mladić, Atanasije se povukao iz svetovnog života i posvetio Bogu, odlučivši da živi u potpunoj osami kao pustinjak. Međutim, kasnije je došao do zaključka da monasi ne treba da žive usamljeno već u zajednici. Na Svetoj Gori uveo je kinovijski sistem, po kojem monasi zajedno mole, rade i poste, čime je postavio temelje organizovanog monaškog života koji i danas postoji. Napisao je i prvi tipik, zakonik života na Svetoj Gori, koji je uredio pravila za monaške zajednice i omogućio monasima da žive u slozi i međusobno se pomažu.
Na ovim prostorima narod Svetog Atanasija doživljava kao zaštitnika od nepogoda i oluja. Veruje se da se njemu ljudi obraćaju molitvama kada se naoblači i grmi, očekujući njegovu zaštitu od prirodnih sila. Postoji i drevno verovanje prema kojem je na njegov praznik važno zatvoriti sve posude u kući. Ovaj običaj potiče iz legende o njegovoj borbi sa đavolom.
Legenda kaže da je đavo pokušao da ga prevari prerušen u prelepu devojku, nadajući se da će ga navesti na greh. Atanasije je prepoznao prevaru i lukavo zamolio devojku da pokaže svoju moć tako što će uskočiti u mali ćup. Kada je đavo ušao u posudu, svetitelj je odmah zatvorio ćup i bacio ga u more. Prema predanju, ćup je godinama plutao dok ga ribari nisu pronašli i slučajno otvorili, oslobađajući đavola.
- Zbog ovog predanja, narod veruje da se na dan Svetog Atanasija, kada zagrmi, đavo uplaši i traži sklonište u najbližoj posudi. Zato se svi sudovi drže čvrsto zatvorenima kako ne bi postali đavolje skrovište. Ovaj običaj se i danas poštuje u nekim selima južne Srbije, gde su stare priče i dalje deo svakodnevnog života.
U pojedinim krajevima, praznik posebno obeležavaju vodeničari, koji veruju da đavoli tog dana vrebaju iz virova i potoka, ometajući rad vodenica. Smatra se da je najbolje ostaviti mlinove da stoje u tišini, kako bi se izbegla smetnja zlih sila koje se, prema verovanju, kriju u vodi.
Za vernike, ovaj praznik nije samo sećanje na velikog svetitelja već i prilika da se dodatno pomole za zaštitu od zla i nesreće. Sveti Atanasije je ostao simbol duhovne čvrstine, istrajnosti i pobede nad iskušenjima, a njegova čudesa i danas se prenose sa kolena na koleno, jačajući veru da svetitelji svojim zagovorom mogu pomoći i u savremenom svetu. Njegovo ime i život služe kao podsetnik da su molitva, zajedništvo i vera najjače oružje protiv svakog zlo.
