U današnjem članku Vam donosimo koje reći se nebi smele izgovarati ,svavi se veliki svetac,saznajte više u nastavku teksta
PO VEROVANJU, DANAS NI SLUČAJNO NE IZGOVARAJTE OVE REČI: Slavimo Svetu prepodobnomučenicu Fevroniju
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetoj prepodobnomučenici Fevroniji, svetiteljki čiji život i stradanje i danas nose snažnu poruku vere, strpljenja i predanosti Bogu. Za ovaj praznik se u narodu vezuju mnoga verovanja i običaji, a posebno jedno upozorenje – reč koju danas ne treba izgovarati.
Verovanje koje i danas živi
Po narodnom predanju, danas je posebno važno ne hvaliti se sutrašnjim danom niti praviti planove za budućnost uz rečenice poput: „Sutra će mi biti najsrećniji dan u životu“ ili „Sutra me očekuje velika radost.“ Veruje se da ove reči prizivaju nesreću, jer čovek ne može znati šta mu nosi novi dan.
Kako stoji u starim besedama:
„Ne hvali se sutrašnjim danom jer ne znaš šta će dan doneti. Samo Bog jedini zna da li će nas sutrašnji dan ubrojati u žive ili mrtve.“
Mudrost koja stoji iza ovog verovanja poziva na skromnost i zahvalnost u sadašnjem trenutku, podsećajući da je svaki dan dar koji ne treba uzimati zdravo za gotovo.
Ko je bila Sveta Fevronija?
Sveta Fevronija je rođena u Rimu za vreme cara Dioklecijana. Bila je kćerka rimskog senatora Prosfora, a poznata po svojoj lepoti i blagosti. Kada je eparh Antim poželeo da je uda za svog sina Lisimaha, Fevronija je odlučila da svoj život potpuno posveti Bogu i izbegne brak u koji nije želela da stupi.
Pobegla je u istočne krajeve, u zemlju Asirsku, gde se zamonašila u manastiru kojim je upravljala njena tetka, igumanija Vriena. Međutim, progon hrišćana nije je mimoišao. Tokom jedne velike torture protiv hrišćana, Fevronija je uhvaćena i suočena s užasnim mukama. Iako su je mučitelji terali da se odrekne vere, ona je ostala čvrsta u svojoj odluci i platila vernost Hristu životom.
Njena smrt i kult svetiteljke
Sveta Fevronija je mučenički stradala 310. godine. Njene mošti su 363. godine prenete u Carigrad, gde su postale mesto molitve i hodočašća. Sveti Jakov Nisibijski je ubrzo posle njene smrti podigao crkvu u čast ove svetiteljke i u nju preneo deo njenih moštiju.
Zbog svoje predanosti veri i hrabrosti, Fevronija je postala simbol istrajnosti i duhovne snage, posebno za žene koje se mole za pomoć u teškim životnim iskušenjima.
Šta se danas ne sme izgovoriti?
Na današnji dan vernici se podsećaju da ne izgovaraju rečenice koje prizivaju sreću sutrašnjeg dana, poput:
-
„Sutra me čeka veliki uspeh.“
-
„Sutra mi dolazi velika radost.“
-
„Sutra ću konačno biti miran.“
Veruje se da takve misli i reči navode iskušenja, jer sutrašnji dan pripada Božjoj volji, a ne ljudskim planovima.
Pouka praznika
Dan posvećen Svetoj Fevroniji je i prilika da se setimo važnosti zahvalnosti i smirenja. Ljudi su vekovima verovali da je bolje živeti u trenutku, oslanjati se na Božju promisao i biti svestan da budućnost nosi ono što je određeno višom snagom.
Na današnji dan vernici odlaze u crkvu, pale sveće i mole se svetiteljki za zdravlje, mir u porodici i snagu da istraju u svojim životnim borbam.
