U današnjem ćlanku Vam donosimo sta je Sv,Jovan govorio o duši i njen put nakon napuštanja ovog sveta….
- Sveti Jovan Šangajski vekovima unazad ostavio je dirljivo učenje o tome šta se dešava sa dušom nakon smrti. Njegove reči donose utehu, ali i upozorenje – jer duša na svom putovanju prolazi kroz nekoliko važnih faza, a treći dan je, kako kaže, ključan za njenu dalju sudbinu.
U prva dva dana nakon što napusti telo, duša oseća relativnu slobodu i još uvek može da se kreće na zemlji. Tada posećuje mesta koja su joj bila draga u životu – porodični dom, ljude koje je volela, prostore gde je bila srećna. Ovo vreme je dar Božiji, kako bi se duša oprostila od sveta koji je poznavala.
- Ali treći dan je prelomni trenutak. Duša tada počinje da se uspinje ka višim sferama, susreće anđele, ali i duhove tame. Sveti Jovan uči da tada počinje duhovna borba, jer svako dobro i loše delo koje je čovek učinio dolazi pred njega. Tada se duša suočava sa sopstvenom prošlošću i donosi se odluka o tome gde će nastaviti put – ka svetlosti ili tami.
“Čovek je stvoren za večnost”, podseća Sveti Jovan. Da Hristos nije otvorio vrata Carstva nebeskog, naš život bi završavao u smrti, a vrlina i ljubav ne bi imale smisla. Smrt je, u hrišćanskom shvatanju, samo prelazak – trenutak kada se telo vraća zemlji, a duša nastavlja postojanje, oslobođena svih fizičkih ograničenja.
- U tim danima nakon smrti, duša je još svesnija nego što je bila za života. Njena čula su izoštrena, a misli jasne. Prema predanju, ona pamti svaku reč, misao i delo iz prethodnog života – ništa ne nestaje, ništa se ne briše. Sve što je činila u ovom svetu stoji pred njom u svoj svojoj jasnoći.
“Kada prestane gledanje telesnim očima, počinje gledanje duhovnim”, piše episkop Teofan Zatvornik. Duša tada ne spava i nije besvesna; naprotiv, ona postaje još življa, sposobna da vidi ono što ljudskim očima nikada nije bilo dostupno. Tada je pred njom i ono što je činila dobro, ali i sve strasti, greške i zla dela koja su je udaljavala od Boga.
Duhovna viđenja često se dešavaju i pre smrti. Ljudi koji su na samrti često svedoče da vide preminule rođake, svete likove ili anđele koji im dolaze u susret. “Tamo će te dočekati otac i majka, braća i sestre. Pokloni im se i pozdravi ih – i moli da se zauzmu za nas”, pisao je Teofan svojoj sestri na samrti. Ova viđenja daju umirućem snagu da pređe u svet gde ljubav ne prestaje.
Prvih 40 dana nakon smrti smatra se ključnim periodom za dušu. Tokom tog vremena ona prolazi kroz razna iskustva – posete mestima na zemlji, uzdizanje ka nebu i susret sa carstvima svetlosti ili tame. Zbog toga su u pravoslavnoj tradiciji pomen i molitva za pokojnika u tom periodu od ogromnog značaja. Molbe živih mogu osnažiti dušu na njenom putu i pomoći joj da pronađe mir.
Sveti Jovan nas svojim rečima podseća da smrt nije kraj. Ona je samo vrata kroz koja ulazimo u život koji ne prestaje. Kako će taj život izgledati zavisi od nas, od naših misli, dela i vere koju nosimo u srcu dok još hodamo ovom zemljom.
