U današnjem ćlanku Vam donoimo ispoevest žene koja je 30 gdina živela u skti,saznajte više u nastavku teksta…
- Živela je u sekti 30 godina, a jedna trauma je bila dovoljna da sve završi. Turisti su dolazili, obilazili njihove zanatske radnje i restorane sa organskom hranom, diveći se idiličnoj slici zajednice. Međutim, niko od njih nije naslutio koliko je mračna bila svakodnevica ljudi koji su u toj zajednici odrastali.
Tabita Ho, sada 31-godišnjakinja iz Teksasa, prvi put u životu otišla je u bioskop tek prošle godine. Do svoje tridesete nije znala za slobodu koju drugi ljudi smatraju podrazumevanom – nije se šišala, nije išla na prvi sastanak, niti je završila srednju školu. Veći deo života provela je u izolovanoj verskoj zajednici Houmstad Heritidž, za koju bivši članovi tvrde da je u stvari – kult.
„Ne mogu ni da objasnim koliko je život tamo bio sumoran,“ priznala je Tabita u svojoj ispovesti za britanski „Indipendent“. Zajednica broji oko 1.200 članova, a deo njih živi na imanju od 500 hektara, okruženom njivama i domaćinstvima. Za spoljašnji svet oni su predstavljali primer skromnog i skladnog života – žene u dugim haljinama, zanatske radnje, edukativne ture za školsku decu. Ali iza te slike, kaže Tabita, krilo se nešto mnogo surovije.
- Život bez izbora
Tabita je oduvek želela da postane doktorka. Umesto toga, majka ju je školovala kod kuće. „Naučila sam azbuku i to je bilo sve. Nije bilo istorije, matematike, nauke – ništa,“ priseća se. Kao dete je radila u zajedničkom kafiću i pekari, a platu nije dobijala sve do punoletstva. „U našem svetu deca nisu imala pravo na novac,“ dodaje.
Njena svakodnevica bila je unapred određena: žene su se pripremale za brak i majčinstvo, dok su muškarci radili fizičke poslove već kao tinejdžeri. Bivši članovi tvrde da je svako dovođenje u pitanje vođa zajednice bilo jednako dovođenju u pitanje Boga. „Pomisliti da imaš pravo na sopstvene izbore značilo je da si u pobuni protiv vere,“ kaže Tabita.
- Trauma koja je sve promenila
Ono što je Tabitu najviše nateralo da napusti zajednicu bila je trauma koja je zadesila njenu snaju Nou. Noa je ostala trudna u 25. godini i, kao i većina žena u zajednici, nikada pre toga nije posetila lekara. Umesto toga, za trudnoću i porođaj oslonila se na lokalnu babicu Amandu Lankaster, koja nije imala državnu licencu za obavljanje te prakse.
Tokom porođaja, Noa je pretrpela ozbiljne komplikacije koje su joj ostavile trajne posledice. To je za Tabitu bio trenutak kada je shvatila da mora da izađe. „Shvatila sam da, ako ostanem, nikada neću živeti svoj život. Samo ću gledati kako ga drugi oblikuju po svojim pravilima,“ rekla je.
Odbacivanje i nova sloboda
Kada je odlučila da ode, nije bilo lako. Napuštanje zajednice značilo je i gubitak porodice, prijatelja i svega poznatog. „Kada odete, postajete neprijatelj. Oni koje ste voleli više ne žele da vas poznaju,“ kaže ona.
Ali uprkos svemu, Tabita je danas odlučna da krene ispočetka. Pohađa večernju školu kako bi završila obrazovanje koje nikada nije imala, šiša kosu onako kako želi i po prvi put u životu uživa u malim stvarima – poput odlaska u bioskop ili ispijanja kafe bez strepnje da će je neko osuditi.
„Nisam još potpuno slobodna u sebi. Ponekad me još progone misli da radim nešto zabranjeno, ali korak po korak učim da živim za sebe, a ne za zajednicu,“ kaže tiho.
