U današnjem ćlanku Vam donosimu priću ,o ženi Heleni koja je radila na nudistićkoj plaži i njenu priću,saznajte u nastavku više…
- Helena Beriman iz Londona odlučila je da svoj život preokrene na način koji bi mnogima bio nezamisliv. Sa 47 godina, napustila je sigurnost svakodnevnice i otisnula se u Španiju, gde sada radi kao konobarica na nudističkoj plaži. Njena priča nije samo o golotinji, već i o slobodi, prihvatanju sebe i rušenju predrasuda.
Sve je počelo sasvim nevino – iz znatiželje i ljubavi prema suprugu, koji je godinama bio posvećen nudističkom načinu života. Kada je prvi put kročila na plažu gde odeća nije poželjna, Helena nije ni slutila da će upravo tamo pronaći novi smisao i posao koji će joj zauvek promeniti pogled na svet. Nekoliko godina kasnije, postala je deo osoblja kafića u naturističkom kampu na jugoistoku Španije, gde je jedno od osnovnih pravila da zaposleni poštuju filozofiju mesta – bez odeće, osim kecelje radi higijene.
- U početku je, priznaje, bilo neprijatno. Imala je osećaj da je svi posmatraju, upoređuju i procenjuju. Ali ubrzo je shvatila koliko su ljudi na nudističkim plažama zapravo opušteni i oslobođeni osuđivanja. “Niko ne mari za vaš celulit, bore ili opušten stomak. Upravo zato sam zavolela taj svet”, iskreno je rekla.
Raditi bez odeće za Helenu je u početku bilo izazovno. Trebalo joj je nekoliko dana da se navikne da posluje noseći samo kecelju preko gole kože. Ali čim je uvidela da je ljudi ne gledaju kao seksualni objekat, prestala je da bude opterećena svojim izgledom. “Počela sam da volim svoje telo i da ga doživljavam kao deo sebe, a ne kao nešto što treba stalno popravljati”, priznala je sa osmehom.
- Ipak, nisu svi posetioci kampa uvek svesni granica. Dešava se da neki muškarci, naročito oni mlađi ili koji dolaze prvi put, ne uspeju da savladaju uzbuđenje. Helena opisuje te situacije sa dozom humora: “Vidite ih kako krišom prekrštaju noge, pokrivaju se peškirom ili leže na stomaku. Nekima je neprijatno, a neki se prave da im je vruće. Ali realno, sve se vidi.”
Najneprijatniji trenutak dogodio se dok je posluživala hladan espresso. Pogled joj je slučajno skliznuo ispod stola, a ono što je ugledala je iznenadilo. “Čovek se nije ni potrudio da sakrije šta mu se dešava. Samo sam mirno upitala da li želi dodatni peškir. Diskrecija je ključ, bez potrebe za sramotom ili sukobom”, priseća se Helena.
- Ona ističe da je najveća zabluda o nudizmu uverenje da golotinja znači razvrat. U stvarnosti, naglašava, sve je potpuno suprotno. Atmosfera na plaži je prijateljska, porodična, bez seksualne napetosti. “Ljudi vas gledaju u oči, a ne u telo. Tu nema flertovanja ni skrivene erotike”, objasnila je.
- Za Helenu je ovaj posao postao svojevrsna terapija. Naučila je da skine ne samo odeću, već i teret srama, očekivanja i ideje da žena mora biti savršena da bi bila prihvaćena. Njeno iskustvo promenilo je način na koji doživljava sebe i svoje telo.
“Ova plaža mi je otvorila oči. Naučila sam da moje telo nije neprijatelj, nego moj dom. I da žena može biti lepa i samouverena i bez šminke, filtera i odeće. Ako se i dogodi da nekome prorade hormoni, to je ljudski. Bitno je samo znati kako se ponašati”, zaključuje Helena, ponosna što kroz svoj posao pomaže drugima da pronađu istu slobodu koju je ona otkrila
