Da li ste se ikada zapitali kako to da su dame u vreme stare Jugoslavije izgledale tako vitko i lepo bez svih modernih preparata za ulepšavanje i mršavljenje koje mi imamo danas dostupne na svakom koraku? Ako jeste onda Vam mi nudimo u nastavku ovog članka neke od prirodnih načina za ljepotu koje su žene tog vremena koristile…
Kada se osvrnemo na fotografije iz perioda bivše Jugoslavije, jasno je da su žene tog vremena zračile prirodnom vitkoćom i jednostavnom elegancijom. Nisu znale za moderne dijete, nisu bile članice teretana, niti su pratile savete influensera o “detoks” napicima ili proteinskim obrocima. Ipak, njihova telesna težina bila je u granicama idealne. Kako je to bilo moguće, s obzirom na to da su u ishrani imali redovan hleb, krompir i razne pite?
Žene tog vremena nisu bile opterećene kalorijama, proteinima i ugljenim hidratima. Njihova ishrana bila je jednostavna, ali uravnotežena. Umesto da se oslanjaju na zamršene planove ishrane, pratile su prirodan ritam života i unosile hranu kada i koliko je bilo potrebno. Preterivanja nije bilo, a ni svakodnevnog konzumiranja slatkiša, industrijskih grickalica i rafinisanih poslastica.
Ishrana se bazirala na osnovnim, lako dostupnim namirnicama. Doručak je često bio palenta pripremljena od celog kukuruznog brašna ili parče domaćeg hleba uz jaja ili malo slanine. Ručak se sastojao od jela kao što su pasulj, supa, krompir sa mesom i sveža sezonska salata. Večera je bila laganija – sveži sir, jogurt, makarone ili ostatak ručka.
Ono što se danas često zaboravlja jeste da ova jednostavna jela nisu sadržala aditive i industrijski prerađene sastojke. Sve se pripremalo kod kuće, ručno. Da bi se jelo pripremilo, bilo je potrebno uložiti trud – od odlaska u prodavnicu, nošenja namirnica, stajanja pored šporeta do ručnog pranja posuđa.
Postojala su i neka pravila u pogledu režima ishrane kojih su se svi pridržavali. Obroci su bili jasno određeni u toku dana. Doručkovalo se između 7 i 8 ujutro, pre odlaska na posao, ručalo se u 13 časova, a večeralo najkasnije do 19 časova. U međuvremenu nije bilo grickanja, niti potrebe za dodatnim užinama. Telo je imalo vremena da svari obrok i odmori između njih.
Ovakav ritam doprineo je stabilnom nivou šećera u krvi i sprečavao napade gladi. Organi za varenje nisu bili konstantno opterećeni, a ni organizam nije bio u stanju stalne potrage za hranom, kao što je često slučaj danas.
Još jedan važan faktor bio je svakodnevni fizički napor. Žene su bile stalno u pokretu – od jutarnjih obaveza, pripreme obroka i brige o deci, do odlaska u prodavnicu pešice, čišćenja kuće, pranja veša na ruke i ostalih kućnih poslova. Ta vrsta aktivnosti, iako nenamerno, predstavljala je oblik stalnog, umerenog vežbanja koje je održavalo telo u formi bez potrebe za specijalnim treninzima.
Ishrana nije bila brzopotezna. Da bi se napravila pita, bilo je potrebno zamesiti testo, pronaći domaće sastojke, pripremiti sve sa pažnjom i trudom. Sve to umanjuje šanse za prejedanje jer je priprema hrane tražila vreme, planiranje i energiju.
Na kraju, važno je istaći i psihološki aspekt: žene tog vremena nisu se preterano bavile svojim izgledom u smislu brojanja kalorija i opsesivnog vaganja. Nisu imale konstantan pritisak da izgledaju savršeno. Živele su u skladu sa svojim mogućnostima, bile aktivne, skromne u ishrani i zadovoljne svakodnevicom.
Iz svega ovoga možemo izvući nekoliko korisnih pravila koje je moguće primeniti i danas:
-
Poštujte ritam obroka – doručak, ručak i večera u jasno određeno vreme, bez nepotrebnih međuobroka.
-
Jedite jednostavno – birajte osnovne namirnice, pripremajte hranu kod kuće i izbegavajte prerađene proizvode.
-
Uključite se u fizičku aktivnost – pešačite, obavljajte kućne poslove, krećite se kad god možete.
-
Ne opterećujte se izgledom – živite u skladu sa sobom, imajte disciplinu i strpljenje, i rezultati će doći.
Možda je vreme da prestanemo da jurimo savete sa društvenih mreža i setimo se kako su to naše bake radile – jednostavno, smireno i bez stresa.
