U današnjem ćlanku donosimo ,dali su simptomi menopauze i štitne žlezde isti i ako jesu kako ih razlikovati….
- Umor, zaboravnost, nesanica, promene raspoloženja i naglo dobijanje na težini samo su neki od simptoma koje žene često povezuju sa menopauzom. Međutim, iste tegobe mogu biti znak poremećaja rada štitne žlezde, pa nije retkost da se prave dijagnoze postave sa zakašnjenjem. Kako razlikovati šta je deo prirodnog procesa gubitka menstrualnog ciklusa, a šta je rezultat usporene funkcije štitne, pitanje je koje muči mnoge žene u periodu srednjih godina.
Stručnjaci upozoravaju da menopauza ne izaziva direktno bolesti štitne žlezde, ali hormonske promene koje tada nastupaju mogu značajno uticati na njen rad. Pad estrogena, koji je u ovom periodu prirodan, menja način na koji telo koristi hormone štitnjače, čineći simptome bolesti ove žlezde izraženijim nego ranije. Kod žena koje već imaju latentne poremećaje rada štitne, u menopauzi oni postaju primetniji.
- Poremećaji štitne su česti, posebno kod starijih žena. Statistika pokazuje da hipotireoza (usporen rad štitne žlezde) pogađa do 20 odsto žena starijih od 60 godina. Tipični simptomi hipotireoze su gotovo identični simptomima menopauze: hronični umor, spor metabolizam, gojenje, suva koža, opadanje kose, problemi sa pamćenjem i „magla“ u glavi. Zbog toga je razlika često nejasna čak i lekarima bez dodatnih analiza.
- Osim toga, estrogen ima važnu ulogu u hormonskoj ravnoteži jer utiče na proteine koji prenose hormone štitne kroz krvotok. Kada se njegov nivo smanji, dolazi do promena u količini slobodnih hormona štitnjače, zbog čega se simptomi bolesti mogu javiti čak i kada su laboratorijski nalazi naizgled u granicama normale.
Da bi se postavila jasna dijagnoza, neophodne su laboratorijske analize. Prvi korak je merenje nivoa TSH (tireostimulacionog hormona), koji reguliše rad štitne. U mnogim slučajevima potrebno je proveriti i slobodni T4 i T3, kao i antitela na štitnjaču ukoliko postoji sumnja na autoimuni poremećaj poput Hashimotovog tiroiditisa. Kod žena koje koriste hormonsku terapiju za menopauzu, važno je napomenuti da ona može uticati na funkciju štitne žlezde, pa je nekad potrebno prilagoditi dozu lekova za štitnu.
- Rana dijagnoza je od presudnog značaja jer neotkrivena hipotireoza može dovesti do ozbiljnih komplikacija: povišenog holesterola, visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih problema, ali i osteoporoze. Uz to, usporen rad štitne značajno smanjuje kvalitet života, izazivajući konstantni umor i psihičku iscrpljenost. Srećom, uz pravovremeno lečenje – bilo da je reč o nadoknadi hormona štitne, hormonskoj terapiji za menopauzu ili kombinaciji oba – simptomi se mogu znatno ublažiti ili potpuno nestati.
- Ako prolazite kroz menopauzu, a primetite da su simptomi jači nego što biste očekivali ili ne prestaju ni nakon određenog perioda, savetuje se da proverite i štitnu žlezdu. Promene raspoloženja, anksioznost, nesanica i nagli skokovi ili padovi težine mogu biti znak da se uz menopauzu razvija i poremećaj rada štitne.
- Na kraju, treba imati na umu da telo u menopauzi prolazi kroz kompleksne promene i da je potrebno strpljenje i briga o zdravlju. Pravilna ishrana, redovno kretanje i kontrola hormona mogu pomoći da se ovaj period lakše prebrodi. Ključ je u tome da simptome ne shvatate zdravo za gotovo, već da ih razmotrite sa svojim lekarom. Samo uz adekvatnu dijagnostiku moguće je razlikovati menopauzu od bolesti štitne i odabrati pravi tretman koji će vratiti energiju i osmeh na lice
