U današnjem ćlanku Vam donosimo priću o patrijahu Pavlu i pevačici Vesni Zmijanac,u nastavku ne propustite….
- U svetu muzike i duhovnosti, postoje priče koje se godinama prećutkuju, a kada konačno izađu na svetlo dana – dobiju posebnu težinu. Jedna takva ispovest tiče se legendarne pesme “Vidovdan”, duhovne snage patrijarha Pavla, pevačice Vesne Zmijanac, i kompozitora Milutina Popovića Zahara.
Iako je „Vidovdan“ postao simbol srpskog identiteta i nacionalnog ponosa, manje je poznato da Goca Lazarević – koja je danas neodvojiva od te pesme – zapravo nije bila prvobitni izbor. Kako je nedavno otkrio Zahar, patrijarh Pavle lično je imao želju da “Vidovdan” otpeva Vesna Zmijanac. Međutim, do toga nikada nije došlo.
„Zamislite da patrijarh Pavle poželi da neko otpeva pesmu, a taj neko to odbije…“, rekao je Zahar u emisiji “Premijera – vikend specijal”, ne krijući izvesno razočaranje. Ipak, istina je složenija i otkriva jedan dublji pogled na odnos umetnosti, vere i izbora.
- Po rečima kompozitora, cela ideja je potekla upravo iz inspiracije koju je osećao u prisustvu patrijarha. „On je bio okidač. Poželeo je da napišem deset pesama na duhovno-nacionalnu temu, a ‘Vidovdan’ je trebalo da bude kruna tog projekta,“ objašnjava Zahar. I dok su mnogi umetnici pozvani da učestvuju, značajan broj ih je – kako tvrdi – odbio. Među njima i Vesna Zmijanac, koja se, iz njoj poznatih razloga, nije odazvala pozivu.
„Polovina tih pevača nije htela da peva. Vesna je bila direktno zamoljena, ali je rekla ne. Zato sam pesmu dao Goci Lazarević,“ rekao je iskreno. Na kraju, Goca je pesmi udahnula snažnu emociju i učinila je besmrtnom.
- Zanimljivo je da je sam patrijarh Pavle bio duboko dirnut kompozicijom. Nakon što je pesmu čuo u finalnoj verziji, Zahar tvrdi da mu je patrijarh poljubio ruku i rekao: „Ovo je najlepše što sam ikada čuo.“ To nije bio samo kompliment, već svojevrsno duhovno priznanje.
„Pesma je nastala iz dubokog poštovanja prema patrijarhu i njegovoj veličini,“ rekao je Zahar, koji priznaje da je poslednje stihove napisao u veoma teškom fizičkom stanju. Bio je bolestan, izmučen, bez daha, i tada se, kako sam kaže, dogodilo nešto gotovo mistično. „Ležao sam na podu, mučio se sa disanjem, a onda – kao da se ukazao patrijarh. Kao da mi je on recitovao pesmu,“ prepričao je Zahar. Ta vizija mu je, veruje, pomogla da dovrši kompoziciju i podari joj duhovnu dubinu koju publika oseća i danas.
- Pesma „Vidovdan“ od tada je postala više od umetničkog dela – ona je postala narodni simbol, duhovna pesma, istorijski podsetnik i emotivna himna mnogih generacija. Iako Vesna Zmijanac nije bila deo te priče na način na koji je prvobitno bilo zamišljeno, njeno ime ostaje zapisano kao potencijal koji se mogao dogoditi – ali nije.
- Ova priča, izneta tek godinama kasnije, posle smrti patrijarha, nosi snažnu poruku o sudbini, umetničkim izborima i poštovanju duhovnog autoriteta. Pesma je pronašla svoj put, ali istovremeno ostavila prostor za pitanje: šta bi bilo da je Vesna Zmijanac prihvatila tu čast?
Možda nikada nećemo saznati, ali jedno je sigurno – „Vidovdan“ je nadživeo okolnosti, ostao veran svojoj duhovnoj inspiraciji i ušao u istoriju. A Zahar, sa zahvalnošću i setom, ostaje poslednji svedok tog duhovno-umetničkog trenutka koji se neće ponovit.
