Jedna od najpotresnijih porodičnih drama koje su šokirale američku javnost dogodila se 2007. godine, kada je sedmogodišnji dečak, Ej Džej Huto, svojim svedočenjem doveo do doživotne presude svojoj rođenoj majci, Amandi Luis. Tada je izjavio da je upravo ona odgovorna za smrt njegove polusestre, male Adrijane. Njegove reči, izgovorene u sudnici, nisu bile samo šokantne – bile su i presudne.
Danas, gotovo dve decenije kasnije, Ej Džej je odrastao čovek sa novim identitetom i životom, ali istina koju je tada izgovorio ostaje nepromenjena. I dalje veruje da je njegova majka odgovorna za smrt njegove sestre i da je pravda – koliko god bolna bila – zadovoljena.
U ekskluzivnom intervjuu za Daily Mail, sada 24-godišnji Ej Džej osvrnuo se na život pre i posle tragedije. Danas živi u stabilnom i mirnom okruženju, nakon što ga je usvojila, kako kaže, “dobra hrišćanska porodica” koja mu je pružila ljubav, razumevanje i sigurnost – ono što nikada nije doživeo uz biološku majku.
Opisao je razliku između dva sveta kao “dan i noć”. Sa Amandom, detinjstvo je bilo ispunjeno nasiljem, strahom i haotičnim ispadima. “Ponekad nismo znali šta će je okinuti. Kazne su dolazile bez upozorenja – kao grom iz vedra neba,” rekao je. I on i Adrijana često su trpeli brutalno fizičko i emocionalno zlostavljanje.
Kobnog 8. avgusta 2007. godine, sedmogodišnja Adrijana je prevezena u bolnicu, ali je preminula uprkos naporima lekara. Prvobitno se sumnjalo na nesrećno utapanje. Vatrogasni šef Čarls Korkoran izjavio je da je dete verovatno palo u bazen i udarilo glavom, dok je poručnik Majkl Rejli tvrdio da nema tragova nasilja.
Ali sve se promenilo kada je mali Ej Džej poverio istinu baki i očuhu – da je Amanda više puta potapala devojčicu u bazen, sve dok nije prestala da se bori.
Na suđenju, dečakovo svedočenje bilo je srceparajuće, ali jasno. Na crtežu koji je sam nacrtao, prikazao je štapićaste figure pored bazena, rekavši: “To je moja mama. Ubija moju sestru.” Na pitanje kako, odgovorio je: “Stavila joj je ruku preko lica.” Iako mlad, njegova istina je bila dovoljno snažna da pokrene ceo sudski sistem. Porota je poverovala njegovim rečima, a tužilac ih je iskoristio kao ključni dokaz. “Bio sam nervozan jer su me svi gledali, ali znao sam da moram da kažem istinu,” priseća se Ej Džej.
Amanda Luis je odbila nagodbu i odlučila da ide na suđenje. Nakon četiri dana suđenja, porota ju je osudila na doživotnu kaznu bez prava na uslovni otpust, plus dodatnih 30 godina zbog zlostavljanja. Tokom procesa, pojedini članovi porodice potvrdili su da je Amanda ranije izgovarala zastrašujuće rečenice o ćerki – uključujući i onu da bi volela da je “nema”.
Danas, Ej Džej živi novi život i ostvario je dečački san – postao je vatrogasac. Iako trauma ne nestaje, uspeo je da stvori stabilan brak i dom pun ljubavi. Sa biološkom majkom nema nikakav kontakt. “Sud je odlučio da se ne viđamo. I želim da tako ostane,” rekao je.
Ipak, i dalje prati razvoj slučaja. Amanda je nedavno angažovala novog advokata i pokušava da obnovi proces. Za sada, ne postoje konkretne naznake da će presuda biti preispitana. Priča Ej Džeja Hutoa podseća nas koliko su dečji glasovi važni. Njegova reč, iako tada izrečena iz dečjih usta, postala je stub jednog sudskog procesa. Danas, živi sa posledicama, ali i sa mirom – jer je imao snage da kaže istinu kada je to bilo najteže.
Njegova priča nas uči:
-
Deca vide i osećaju više nego što odrasli pretpostavljaju.
-
Zlostavljanje se često skriva iza zatvorenih vrata.
-
I najmlađi članovi društva mogu biti nosioci pravde.
Ej Džej je progovorio kada niko drugi nije mogao. I zahvaljujući njegovoj hrabrosti, svet zna istinu.
