Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog proroka Jeremiju, Oni koji i ne znaju toliko sama pravila tokom crvenog slova, evo i nekih savjeta na ovu temu….
Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik posvećen Svetom proroku Jeremiji, a u nastavku vam donosimo i narodne običaje koji se vezuju za ovaj dan, duboko ukorenjene u verovanju i tradiciji srpskog naroda.
Sveti prorok Jeremija, jedan je od najvažnijih proroka Starog zaveta, poznat po svojim hrabrim, oštrim i često neprijatnim porukama koje su bile upućene protiv tadašnjih vladara, sveštenika i naroda zbog moralnog i duhovnog posrnuća. Njegove reči nisu bile ulepšane – govorio je istinu, ma koliko ona bolela. Neumoljiv u svojoj borbi protiv idolopoklonstva, lažnih bogova i žrtvovanja dece, Jeremija je ostao simbol doslednosti i vere.
Od svoje petnaeste godine proriče sudbinu naroda Izraela. Caru Joakimu je prorekao sramnu smrt i nesahranjeno telo, Jehoniji izgnanstvo u Vavilon, a Sedekiji propast Jerusalima i početak vavilonskog ropstva. Zbog takvih proročanstava često je bio gonjen, ponižavan i zatvaran. U dolini Totef, gde su se vršili najstrašniji idolopoklonički obredi, Jeremija je najavio propast celog Judejskog carstva, što je izazvalo još veći gnev protiv njega. Ipak, nikada nije odustajao od svoje misije.
Prema predanju, pre nego što je hram uništen, Jeremija je sakrio sveti kovčeg na brdu Navat i sveti oganj u dubok bunar. Nakon rušenja Jerusalima, bio je odveden u Egipat, gde je i dalje prorokovao, predviđajući kraj lažnih bogova i dolazak Mesije. Veruje se da je čak i Aleksandar Veliki posetio njegov grob i da su tada prorokove mošti prenesene u Aleksandriju, iako to nikada nije potvrđeno pouzdanim istorijskim izvorima.
Pored crkvene proslave, praznik Svetog Jeremije obeležava se i nizom narodnih običaja, posebno u seoskim i brdskim krajevima. Prema verovanju, ovaj svetac ima moć da štiti ljude od zmija otrovnica. Zbog toga se na njegov dan sprovode posebni rituali sa ciljem da se zmije udalje od domaćinstava tokom leta.
Jedan od najpoznatijih običaja podrazumeva da neko iz kuće rano ujutru izađe napolje s tiganjem, lupa u njega i izgovara ritualne reči: „Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela.”
Veruje se da dokle god zvuk odjekuje, zmije neće smeti da priđu kući. Osim toga, na današnji dan se strogo izbegava korišćenje britve, igle i konca, jer se veruje da se time prizivaju zmije. Nije preporučljivo ni češljati se, niti dozvoliti da pertle ili konci vuku po zemlji – sve to može „povući” zmiju.
Ovi običaji, iako naizgled deo narodne mitologije, prenose se s kolena na koleno i svedoče o dubokom spoju duhovnog i prirodnog, svetog i svakodnevnog. Oni odražavaju ne samo strah od prirodnih pojava već i veru u zaštitu svetaca i božansku silu.
Sveti prorok Jeremija ostaje upamćen kao neumorni glas istine i moralne hrabrosti. Njegov život i dela podsećaju nas da se istina mora govoriti, bez obzira na posledice, i da vera i istrajnost u duhovnim vrednostima uvek nalaze svoje mesto – kako u istoriji, tako i u srcima vernika.
