BONUS TEKST:
U svetu u kojem održivost sve više dolazi u fokus, pitanje koje se postavlja jeste: šta radimo sa svakodnevnim otpadom koji proizvodimo, poput taloga od kafe? Skandinavske zemlje već su poznate kao pioniri u oblasti očuvanja životne sredine. Norveška, na primer, prednjači u razvoju ekološki prihvatljivih kružnih ruta za krstarenja, dok Švedska reciklira toliko otpada da je primorana da uvozi smeće iz drugih država kako bi nastavila svoj sistem prerade. Danska takođe ne zaostaje, a jedan od zanimljivijih primera dolazi iz Kopenhagena, gde je kompanija “Beyond Coffee” razvila inovativan način korišćenja otpadnog materijala – tačnije, iskorišćenog taloga kafe.
Zastanimo i razmislimo: koliko se kafe popije svakog dana, i kakva količina otpada od toga završi u smeću, bilo kod kuće ili u ugostiteljskim objektima? Većina ljudi na talog od kafe gleda kao na bezvredan ostatak, ali Danci veruju upravo suprotno – da se najvredniji sastojci kriju upravo u onome što bacamo. Pošto Danska spada u vrh po količini popijene kafe po glavi stanovnika, nije iznenađenje da se upravo tamo razvila praksa otkupa taloga iz lokalnih kafića, koji se potom koristi za – uzgoj gljiva!
- Da, dobro ste pročitali – odbačeni talog kafe koristi se kao hranljiva podloga za gajenje bukovača, vrsta gljiva koje se sve češće nalaze na tanjirima širom sveta. Ceo proces je prilagođen i entuzijastima koji žele da ga isprobaju kod kuće. Sve što vam je potrebno jeste ohlađen talog kafe i micelijum – vegetativni deo gljive, sastavljen od finih niti. Mešanjem ova dva sastojka dobija se kompozit koji se stavlja u posude, a zatim se sprovodi jednostavan uzgojni ciklus.
Prve tri nedelje, posude se drže na toplom i tamnom mestu, koje simulira prirodne uslove tla. U poslednjoj fazi, one se premeštaju u svetlije i hladnije prostorije s većom vlagom, gde dolazi do formiranja gljiva. Nakon četiri nedelje, spremni ste za berbu.
Zanimljivo je i to što se ista količina taloga može iskoristiti više puta, čime se produžava njegova upotrebljivost. Ovaj korišćeni materijal se zatim deli lokalnim uzgajivačima kako bi se dalje koristio za uzgoj. U urbanom delu Kopenhagena, samo nekoliko minuta od prodavnice, postoji gradska farma koja direktno na licu mesta uzgaja bukovače, omogućavajući ljudima da vide proces izbliza.
Osim toga, kompanija nudi i početne setove za kućni uzgoj, koji uključuju micelijum i posude izrađene od recikliranih materijala. Uz malo truda i strpljenja, već posle mesec dana možete imati svoj prvi urod bukovača, i to iz udobnosti sopstvenog doma.
“To je jedinstveni spoj nauke i umetnosti”, govore uzgajivači, dok jedan od zaposlenih u Beyond Coffee ističe: “Šolja napravljena od taloga ne samo da lepo izgleda, već miriše na kafu čak i pre nego što u nju sipate piće”.
I dok se u Srbiji kilogram bukovača u prodavnicama kreće oko 700 dinara, sve veći broj ljudi u svetu se priključuje ovom trendu. Procenjuje se da je širom sveta trenutno aktivno više od 5.000 sličnih projekata, koji omogućavaju dostupnost gljiva i bez direktnog oslanjanja na ovu dansku kompaniju.
Međutim, ukoliko vas put nanese u Dansku, svakako ne bi bilo loše da svratite do prodavnice Beyond Coffee i kao suvenir ponesete šolju napravljenu od onoga što je nekada bio običan otpad. Ovaj inovativni pristup pokazuje kako čak i ono što smatramo bezvrednim može postati osnova za nešto korisno i inspirativno – uz malo znanja, volje i ljubavi prema prirodi.
