Da li ste ikada čuli za Masai pleme? Naime, oni žive u Africi, a imaju jako posebne navike, koje obićnom modernom čovjeku i nisu baš najjasnije…
Masai pleme, jedno od najpoznatijih i najprepoznatljivijih na afričkom kontinentu, oduvek je fasciniralo svet svojom autentičnom kulturom, tradicionalnim načinom života i jedinstvenim običajima. Masai ratnici, sa svojim upečatljivim izgledom i karizmom, često su predmet interesovanja i divljenja, naročito žena koje dolaze iz dalekih krajeva. Jedna takva žena, Stefani iz Nemačke, odlučila je da svoj život u potpunosti promeni – i to zbog ljubavi.
Sve je počelo 2010. godine, kada je Stefani kao volonterka stigla u Tanzaniju, sarađujući sa organizacijom za zaštitu prirode. Prvobitni plan bio je da ostane samo šest meseci, ali je boravak produžila na punih godinu dana. U tom periodu, savladala je svahili jezik i stekla dublje razumevanje lokalne kulture. Nakon završenog angažmana, priključila se drugom projektu na ostrvu Mafia, gde je njen život dobio potpuno novi pravac.
U malom kampu na ostrvu, upoznala je Sokoinea, člana obezbeđenja škole ronjenja. Njihova veza se brzo razvila i, bez mnogo premišljanja, Stefani je odlučila da ostavi svoj dotadašnji život iza sebe i preseli se kod svog partnera u bomu – tradicionalnu Masai zajednicu sastavljenu od više kuća na istoj teritoriji.
Naravno, takva odluka nije prošla bez pitanja i sumnji. „Da li si zaista spremna da zauvek živiš ovde, daleko od svega što si poznavala?“ pitao ju je njen izabranik. No, Stefani nije imala dilemu. „Kada nešto odlučim, ništa me ne može zaustaviti!“, rekla je, prisećajući se da je tada imala svega 24 godine.
Prvi susret sa porodicom njenog budućeg muža bio je, kako kaže, napet – baš kao što bi to bio slučaj u Nemačkoj pri upoznavanju sa roditeljima partnera. „Upoznala sam čitavu porodicu – mamu, tatu, baku, dedu, braću, sestre. Bilo ih je oko 20. Čak su i komšije dolazile da me vide.“ Iako je bilo neprijatnosti zbog kulturnih razlika, Stefani ističe da su je Masai ljudi dočekali izuzetno srdačno.
Život u zajednici nije bio lak, naročito u trenucima kada su vremenske nepogode, poput suše, uzimale danak – uništavajući stoku i dovodeći porodice na ivicu egzistencije. Međutim, Stefani se nije predavala. Napravila je Instagram stranicu i počela da pravi i prodaje ručno rađene hvatače snova i tradicionalne ukrase, čime je obezbedila dodatne prihode za porodicu.
Masai kultura i porodični odnosi predstavljaju potpuno drugačiji svet u odnosu na ono što je poznavala. „Mnogi muškarci imaju više žena, čak i do osam. U našoj zajednici to nije ništa neuobičajeno.“ No, njen muž Sokoine je odbio dogovoreni brak koji mu je otac želeo da mu nametne. Hteo je, kako kaže, „sam da izabere ženu.“ Iako je to u početku izazvalo napetost unutar porodice, otac je vremenom prihvatio sinovu odluku.
Zanimljiv je i stav žena u zajednici prema višebračnim zajednicama. „Starije žene to ne doživljavaju kao konkurenciju, već kao pomoć. Ako vas je više, sve se deli – kuvanje, donošenje vode, briga o deci. U suprotnom, sav teret pada samo na jednu osobu.“
Kada je reč o podeli poslova, žene u plemenu imaju glavnu ulogu u svakodnevnim obavezama. One kuvaju, donose vodu, čuvaju decu i životinje. Muškarci, s druge strane, tradicionalno imaju zadatak da štite zajednicu i kolju stoku – što je i danas zadržano kao ritual. „Ženama nije dozvoljeno da prisustvuju klanju stoke“, naglašava Stefani.
Danas, ova Nemica ima svoju stoku – posebno koze koje je sama kupila po dolasku u pleme, a brigu o njima deli sa drugim ženama. Imaju i magarce, ali, kako kaže, „njih se ne broji, jer to donosi nesreću – to je jedno od pravila koje poštujem, bez obzira na to koliko mi deluje čudno.“
Na kraju, ono što izdvaja Stefani jeste njena odlučnost i sposobnost da se prilagodi sasvim drugačijem načinu života, bez gubljenja sopstvene autentičnosti. Njena priča svedoči o snazi ljubavi, ali i o važnosti otvorenog duha, spremnog da uči i prihvata ono što mu je u početku strano.
