Mnogo je ljudi u današnje vrijeme, a za koje se uopšte ne zna, a koji su može se reći genijalci. Tako, mi danas govorimo o jednom čovjeku iz Srbije, koji je pokorio sve društvene mreže….
U eri kada se tehnologija i održivost često poistovećuju s mladima, Milivoje Pejin, penzionisani inovator iz Novog Sada, postaje neočekivani pionir zelene gradnje i energetske efikasnosti. Njegov životni poduhvat – izgradnja vikendice u Sremskoj Kamenici i razvoj energetski štedljivih sistema – ne samo da razbija stereotipe o starijim generacijama, već i nudi konkretan model za održiviji način života u Srbiji.
U mirnom delu Sremske Kamenice, Pejin je sagradio dom koji bi mnogi stručnjaci nazvali arhitektonskim eksperimentom, ali on to vidi kao “prirodan povratak korenima.” Njegova vikendica je izrađena kombinacijom savremenih rešenja i tradicionalnih materijala, čime spaja dve epohe u jednu održivu celinu.
Temelj i noseći stubovi morali su biti od armiranog betona – što je zakonski zahtev – ali je ostatak kuće građen od prirodnih materijala poput trske, blata, slame i negašenog kreča. Ovi materijali ne samo da smanjuju negativan uticaj na okolinu, već i doprinose očuvanju zdravlja i značajnoj uštedi energije.
Poseban akcenat stavljen je na zidove od presovane slame. Kako Pejin objašnjava, 500 blokova slame korišćeno je za izgradnju zidova, pri čemu je svaki koštao svega 50 dinara. Iako niska cena može delovati kao glavni motiv, suština je u njihovoj izuzetnoj termoizolaciji – nešto što je mnogim domaćinstvima ključno u borbi protiv hladnih zimskih meseci.
Jedna od najzapaženijih karakteristika Pejinove kuće jeste neverovatna sposobnost zadržavanja toplote. Čak i kada su temperature napolju u debelom minusu, unutrašnjost kuće zadržava 11 do 12 stepeni bez ikakvog grejanja. Tajna leži u živom kreču, koji u kombinaciji sa slamom stvara toliko čvrstu strukturu da “postaje tvrda kao kamen”.
Pored toga, ovaj sloj omogućava da se fleke na zidovima lako uklone šmirglanjem, čime se izbegava redovno krečenje i dodatna potrošnja materijala. Ovo je sjajan primer kako jednostavna rešenja mogu doneti višestruke koristi – i ekonomske i ekološke.
Ne treba zaboraviti ni zdravstvene prednosti ovakve gradnje. Blokovi od slame u kombinaciji s krečom i blatom, kako navode stručnjaci, nisu privlačni za glodare i insekte, niti su lako zapaljivi. Ova svojstva čine ih izuzetno bezbednim za stanovanje. Profesor Slobodan Krnjetin s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu naglašava da bi povratak ovakvim materijalima mogao biti ključ za budućnost održive gradnje.
“Naši preci su znali šta rade kada su gradili kuće od slame i žute ilovače” – podseća profesor – “ti materijali nisu samo dostupni i jeftini, već su i prirodni izolatori.“
Pejinov doprinos ne završava se samo na gradnji. On je takođe pronalazač – njegov patentirani uređaj za grejanje vode, “Konduktor 3.6”, može zagrejati prostor od 50 kvadratnih metara koristeći svega 22 kWh za 24 sata. Za poređenje, to je značajno manja potrošnja u odnosu na standardne grejne sisteme.
Ovaj uređaj spaja nisku potrošnju sa visokom efikasnošću i predstavlja korak napred ka tehnološkim rešenjima koja ne štete prirodi. Kako Pejin kaže, cilj nije samo štednja, već živeti u skladu sa prirodom bez odricanja komfora.
Uprkos ovim impresivnim rezultatima, Pejin ističe da je najosetljivija tačka ekološke gradnje u Srbiji – nedostatak standardizacije. Zbog nedovoljne edukacije među inženjerima i ukorenjenih predrasuda među narodom, ovakvi projekti često ostaju usamljeni primeri umesto da prerastu u masovniji pokret.
Dok neke zemlje, poput Francuske i Novog Zelanda, već imaju jasno definisane standarde za gradnju kuća od slame, u Srbiji još uvek vlada nedefinisanost i oprez.
Milivoje Pejin je primer kako ljubav prema učenju, praktičnost i ekološka svest ne poznaju godine. Njegova kuća nije samo mesto za odmor, već i manifest održivog pristupa životu. Njegov rad pokazuje da inovacija i tradicija mogu koegzistirati, a prirodni materijali ponovo mogu postati osnova zdravijeg, efikasnijeg života.
Na kraju, Pejinov dom nije samo vikendica – to je vizija budućnosti, u kojoj čovek ne mora birati između komfora i prirode, već ih može spojiti u savršen sklad.
