U nastavku našeg današnjega članka, malo se dotičemo i teme, a koja je povezana sa srpsko hrvatskim odnosima. Evo i jedne priče, a koja se desila prije par dana…..
U vremenu kada se činilo da su tenzije među narodima bivše Jugoslavije i dalje duboko ukorenjene, jedan naizgled običan trenutak iz Hrvatske podsetio je mnoge na prave vrednosti koje nikada ne bi trebalo da zaboravimo. Iako živimo u društvima koja često podstiču razdvajanja, ljudskost, poštovanje i međusobno razumevanje i dalje pronalaze svoj put – nekada kroz najjednostavnije, ali najupečatljivije geste.
Sve je počelo u jednom hrvatskom gradu, gde je nepoznati muškarac primetio srpsku zastavu kako leži na zemlji – zaprljana, zgužvana, kao odbačeni predmet bez vrednosti. Iako bi većina ljudi možda prošla pored tog prizora bez razmišljanja, on je reagovao drugačije i dostojanstveno. Podigao je zastavu, očistio je od prašine i pažljivo preklopio, pokazujući time ne samo poštovanje prema simbolu, već i prema onome što taj simbol predstavlja.
Njegova poruka, izrečena tiho i smireno, bila je snažna i duboka:
„Zastava nikome ništa nije kriva. Ona predstavlja narod, ne politiku, ne ratove, ne mržnju.“
Dodao je i da „narodi nisu neprijatelji jedni drugima“ i da je krajnje vreme da se prestane sa širenjem mržnje i podsticanjem podela. Njegove reči nisu bile optužbe, već poziv – poziv na razumevanje, mir i međusobno poštovanje, bez obzira na tešku prošlost.
Ovaj gest nije ostao nezapažen. Snimak čina ubrzo je osvanuo na društvenim mrežama i počeo da se širi neverovatnom brzinom. Reakcije korisnika iz celog regiona – Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, ali i iz dijaspore – bile su ispunjene emocijama. Ljudi su komentarisali sa zahvalnošću, poštovanjem, pa čak i suzama. „Kada bi svi razmišljali kao ovaj čovek, Balkan bi bio divno mesto za život,“ napisao je jedan korisnik. Drugi su ga nazivali pravim herojem svakodnevice, ističući da su ovakvi gestovi ono što nas može voditi ka boljoj budućnosti.
Ono što čini ovu priču posebno snažnom jeste simbolika iza nje. U regiji gde su simboli često zloupotrebljeni i korišćeni kao alati za raspirivanje mržnje, ovde zastava postaje instrument mira. Ona, koja je u prošlosti delila ljude, u ovom trenutku spaja.
Poruka je jasna – nema loših simbola, postoje samo loše namere. Sve zavisi od toga kako ih tumačimo i u kojem ih kontekstu koristimo. I upravo zato, čin ovog čoveka zaslužuje divljenje – jer pokazuje da nije potrebna moć da bi se učinilo nešto veliko, već samo malo hrabrosti i mnogo ljudskosti.
Ova priča nas podseća na važnu istinu: čak i u okruženjima prepunim netrpeljivosti, uvek postoji prostor za dostojanstvo, humanost i empatiju. Nije uvek potrebno puno da bi se poslala snažna poruka – ponekad je dovoljan jedan skroman, ali iskren postupak. I jedno srce koje ne pristaje na mržnju.
Kao što je i sam čin ovog čoveka pokazao, nije bitno kojoj naciji pripadamo, već kako se odnosimo prema drugima. Zastava na zemlji nije samo tkanina – to je i metafora za ljudsko dostojanstvo koje nikada ne bi smelo da bude pogaženo. Kada je podignemo sa poštovanjem, ne dižemo samo simbol – dižemo i nadu, i ljudskost, i veru u bolje sutra.
Na kraju, možda je vreme da ovakve priče više ne budu izuzeci, već pravilo. Možda je došlo vreme da mi budemo ti koji će svojim delima pokazati da postoji drugačiji put – put koji vodi ka miru, razumevanju i zajedničkom životu. Jer ako jedan čovek može da promeni tok jednog dana, možda zajedno možemo promeniti tok cele budućnosti.
