U periodu kada su Evropejci širili svoje kolonijalne poslove širom sveta, pojam “belo roblje” se koristi za označavanje evropskih radnika koji su bili oteti, prodati ili prisiljeni na rad u kolonijama ili na plantažama. Ovo je često uključivalo ljude sa Balkana, Irske, Poljske i drugih zemalja, a najpoznatiji primer je prisilni rad Iraca u britanskim kolonijama.
Rada Džanalijeva je žena čiji je život prepun drastičnih obrta, teških trenutaka i iskušenja, ali istovremeno i inspiracija za sve koji veruju u mogućnost lične transformacije i novog početka. Nakon što je provela osam godina u zatvoru, uspela je da se oporavi, postane uspešna blogerka i piše knjige koje inspirišu mnoge ljude. Njen život je dokaz da čak i iz najtežih okolnosti može nastati nova šansa, a njena priča donosi važne lekcije o odluci, snazi i traganju za slobodom.
Detinjstvo u romskoj zajednici
Rada je odrasla u romskoj porodici, koja iako nije bila deo tradicionalnog ciganskog tabora, poštovala je mnoge običaje i pravila unutar zajednice. Obrazovanje joj nije bilo prioritet, pa tako nije išla u školu. Ova okolnost postavila je temelje mnogim životnim izazovima. Roditelji su joj čak pokušali da je udaju sa samo 16 godina za bogatog Roma, ali ona je, vođena željom za slobodom, pobegla. Ovaj prvi pokušaj kontrole njenog života postavio je Radu na put samostalnosti, iako su joj mnogi drugi faktori bili prepreke.
Rada je, međutim, ubrzo zaljubila u svog prvog muža, koji je bio narkoman. Ovaj brak nije joj doneo sreću. Nakon što je saznala da je muž zaražen HIV-om, suočila se sa novim problemima. Iako nije verovala da se može zaraziti, situacija je postajala sve složenija i teža.
Ulazak u svet droge
Zahvaljujući životnim okolnostima, droga je postala jedan od “normalnih” izlaza iz situacije u kojoj se našla. Kao mlada žena, Rada je počela da se bavi prodajom droge, ne samo zbog preživljavanja, već i zbog toga što je to delovalo kao jedini izlaz iz krize. Nasilni brak je ubrzo završio, ali to nije rešilo njene probleme. Rada je ponovo počela da krade i prodaje drogu kako bi obezbedila egzistenciju sebi i svom detetu. Nažalost, njeno ponašanje nije prošlo nezapaženo.
Zatvorska kazna
Ubrzo je uhvaćena tokom jedne od svojih nezakonitih aktivnosti i osuđena na devet i po godina zatvora. Kasnije, kazna je smanjena na osam i po godina, ali to nije umanjilo njeno iskušenje. Tokom suđenja, Rada nije imala novac za dobrog advokata i bila je beznadežna, što je samo povećalo njen osjećaj patnje. Dodatno, činjenica da nije bila ruska državljanka dodatno je otežavala njenu situaciju. Zatvor je postao test za njenu volju i snagu. Prvi susret sa zatvorskim životom bio je zastrašujuć, sa strogim pravilima i teškim uslovima. U koloniji u kojoj je završila, njena ćelija je bila sa dve žene optužene za ubistva. Pored loših uslova, njeno mentalno zdravlje bilo je na testu. Međutim, uprkos svemu, Rada je nastavila da preživljava, učeći kako da se nosi sa svojim novim životom.
Novi početak: Blogerka i knjiga
Kada je napustila zatvor, suočila se sa stigmom i sumnjama društva. Mnogi su smatrali da neće moći da započne novi život, ali ona je bila odlučna. Postala je blogerka i pokrenula projekt pod nazivom “Instazechka”, koji ima za cilj da pomogne bivšim zatvorenicima da se ponovo integrišu u društvo. Ovaj projekat je bio njena šansa da pokaže svetu da ljudi koji su prošli kroz teške trenutke mogu da pronađu novu svrhu i ponovo izgrade svoje živote.
Nije stala na tome. Rada je napisala knjigu pod nazivom „Ja sam Rada. Devojka koja je pobegla iz pakla”, u kojoj je otvoreno delila svoja iskustva, i to ne samo kao priču o sebi, već i kao poruku onima koji se nalaze u sličnoj situaciji. Svojim pričama na YouTube-u i blogu, pomogla je mnogima da shvate da bivši zatvorenici zaslužuju drugu šansu.
Razumijevanje i nova životna filozofija
Danas, Rada gleda na svoj život s novim perspektivama. Shvatila je da je život dragocen i da svaki trenutak treba ceniti. Naučila je da se prema ljudima ponaša sa razumevanjem i poštovanjem, a ne osuđivanjem. Veruje da je zatvor za mnoge bio trenutak kada su morali doneti ključnu odluku o svom životu: da li će nastaviti da prkose zakonima ili će izabrati put zdravog razuma i poštovanja pravila.
Njena budućnost sada se temelji na brizi o svom sinu, koji je sada punoletan i spreman za samostalan život. Odnos sa njegovom bakom sa očeve strane je sjajan, dok kontakt sa bivšim mužem imaju samo u vezi sa detetom. Rada sada živi novi život, posvećen pozitivnim promenama i pomoći drugima koji su prošli kroz slična iskustva.
Zaključak
Priča Rade Džanalijeve je više od osobne priče. Ona je simbol nade, otpornosti i mogućnosti promene. Niko nije predodređen za propast, a njeno iskustvo pokazuje da je i iz najtežih okolnosti moguće izgraditi novi život. Na kraju, ona je postala glas onih koji nisu imali priliku da progovore, i njen rad danas inspiriše mnoge da veruju u snagu novih početaka.
