Vaskrs (ili Uskrs) je najvažniji hrišćanski praznik, koji slavi uskrsnuće Isusa Hrista od mrtvih, čime je, prema hrišćanskom verovanju, pobedio smrt i omogućio spasenje svim vernicima. Vaskrs se slavi treće nedelje nakon Velikog petka, kada se sećamo Hristovog raspeća i smrti, a Vaskrs predstavlja završetak Velikog posta i početak radosti.
Vaskršnji post ove godine počinje 18. marta i traje sve do Vaskrsa, koji pada 5. maja. Ovaj post je jedan od najstrožih u pravoslavnoj crkvi, poznat po svojim strogim pravilima. Za mnoge vernike, početak posta označava obavezno pridržavanje tih pravila, ali šta se dešava kada neko odluči da post ne praktikuje u potpunosti ili smatra da nije za njega? Iako običaji vezani za post dobro poznaju vernici, postavlja se pitanje – da li je grešno ne postiti, i da li je prihvatljivo postiti samo nekoliko dana?
Post kao duhovni trening
Za razliku od ponekad strogih spoljašnjih normi, post se smatra pre svega duhovnim treningom. O tome je govorila veroučiteljka Andrea Kereš, koja je istakla da pričešće nije nešto što se može “zaraditi”, već je to dar od Boga. Veroučiteljka je naglasila da je za hrišćane koji žive u skladu sa liturgijskim životom, i koji poste i van postova, važno da se pričešćuju na svakoj liturgiji – bez obzira na to koliko su dana proveli u postu.
Prema njenim rečima, post nije samo fizičko odricanje, već pre svega duhovni trening. Fokus posta je na pripremi duše i srca, a ne na broju dana provedenih u postu. Andrea Kereš je objasnila da, iako bi se post mogao činiti kao napor, njegov krajnji cilj je duhovna priprema vernika, a ne “zaraditi” pričešće. Pričešće je dar Božje milosti, i uprkos svim naporima, nikada ne možemo postati “dostojni” samo svojim trudom, već jedino Božijom milošću.
Veroučiteljka je naglasila važnost ispravnog stava srca prilikom pričešća. Za nju, post i trud koji se ulaže u post nisu sami po sebi dovoljni za postizanje nečega. Niti je post samostalno bitan, niti je pričešće nešto što se može zaslužiti – ono je milost koju vernik prima iz ljubavi i vere prema Bogu.
Da li je grešno ne postiti?
U vezi sa pitanjem greha postojanja ili nepostojanja posta, otac Gojko Perović objašnjava važnost posta za oslobađanje od greha. Prema njegovim rečima, ljudska vezanost za hranu, odmor i druge užitke može postati prepreka duhovnom napredovanju i uzrok idolopoklonstva, što može dovesti do grešnog života. Post, kako on kaže, igra ključnu ulogu u oslobađanju duše i tela od greha.
Otac Perović ističe da post nije samo apstinencija od hrane, već je trening duše. On tvrdi da je post način kako se čovek oslobađa od svojih strasti i postaje spreman da se okrene Bogu. Za njega, post je ključan za duhovni napredak i pripremu za Gospodnji dolazak. Ukoliko se vernici ne trude da se svakodnevno oslobađaju od greha, post može biti neefikasan, jer oslobađanje od greha mora biti stalni proces.
Koji je cilj Vaskršnjeg posta?
Iako se često u javnosti govori o tome koliko dana treba postiti, Vaskršnji post ima mnogo dublje značenje od same apstinencije od hrane. Ovaj post traje 48 dana i predstavlja vreme kada se vernici posvećuju duhovnoj pripremi. Očišćenje duše i tela je najvažniji cilj, a post je samo sredstvo koje nam pomaže da se oslobodimo greha.
Andrea Kereš i otac Gojko Perović saglasni su u jednom – post i pričešće nisu nešto što se zaslužuje naporima vernika, već su to Božji darovi koji se primaju sa verom i ljubavlju. Post je proces koji ima za cilj duhovno oslobađanje i pripremu za susret sa Bogom. Na kraju, post nas usmerava ka oslobađanju od greha i pomaže nam da postanemo bliži Bogu.
Zaključak
Vaskršnji post 2025. godine predstavlja duboku duhovnu priliku za vernike da se pripreme za najvažniji hrišćanski praznik – Vaskrs. Ovaj post je mnogo više od fizičkog odricanja od hrane, jer se njegov pravi smisao nalazi u duhovnoj pripremi i svakodnevnom trudom za oslobađanje od greha. Kroz post, vernici treba da se podsete na važnost svakodnevnog truda u svom duhovnom životu, te da shvate da post i pričešće nisu zasluženi trudom, već su dar od Boga.
