Pušio paklicu uz kafu, kaže da mu je cigareta spasila život: Radka je način života dokusurio, umro sa 8 stentova na srcu

Radko Polič, jedan od najpoznatijih i najvoljenijih glumaca bivše Jugoslavije, preminuo je 2022. godine u 81. godini života. Poznat po bogatoj karijeri koja je obuhvatala film, televiziju i radijske drame, Polič je stekao status legende jugoslovenske i slovenačke kinematografije. Njegovo ime ostalo je urezano u sećanja publike zahvaljujući izuzetnoj ulozi kapetana Ditriha u kultnom filmu “Balkan ekspres”. Iako je u životu bio poznat i cenjen, Polič je prošao kroz izuzetno turbulentan period, kako u privatnom životu, tako i u svom zdravlju, o čemu je govorio u poslednjim godinama svog života.

Glumačka karijera i poslednja uloga

Radko Polič je u svojoj karijeri odigrao više od 60 uloga u dugometražnim filmovima, a njegovo ime je bilo prisutno i na malim ekranima u brojnim televizijskim projektima. Njegova poslednja uloga bila je u seriji “Ravna gora” iz 2013. godine, gde je igrao potpukovnika Rudolfa Ukmara. Ovaj period karijere bio je samo kruna njegovog dugogodišnjeg uspeha na sceni i pred kamerama, koji je trajao više od pet decenija. Njegova sposobnost da se transformiše u razne likove bila je ključna za njegov uspeh, a “Balkan ekspres” zauzima posebno mesto u srcima publike.

Teški trenuci i memoari

U 2019. godini, Polič je objavio svoje memoare, u kojima je otvoreno govorio o svom životu, teškoćama sa zdravljem i razmišljanjima o Jugoslaviji, kojoj je ostao veran do kraja. Tokom godina borbe sa zdravljem, Radko Polič je prošao kroz brojne teške trenutke. Jedan od najtragičnijih trenutaka bio je kada je preživeo čak četiri smrtne epizode, što je detaljno opisao u intervjuima. Ova iskustva nisu ga obeshrabrila, već su ga učinila još čvršćim i odlučnijim da se suoči sa životom, ma koliko težak bio.

Zdravstvene borbe i smrt

Radko Polič se tokom poslednjih godina svog života suočavao sa serijama ozbiljnih zdravstvenih problema. U intervjuima je detaljno govorio o svojoj borbi sa plućima i srcem, naglašavajući kako je zbog dugogodišnjeg pušenja suočen s ozbiljnim zdravstvenim posledicama. Pored stentova koje je imao, morao je na svakih šest sati da koristi kiseonik i redovno se inhalira kako bi održao funkciju pluća. Za njega je život postao borba za opstanak, u kojoj je, kako je istakao, četiri puta bio “blizu smrti”.

Jedan od najtragičnijih trenutaka bio je kada je izgubio dah u svom stanu. Dok je pokušavao da pozove pomoć, Polič je izgubio svest i, kako kaže, “umro” na nekoliko sekundi, ali je uspeo da bude spasem. Komšinica je reagovala na vreme, pozvala hitnu pomoć, i on je ponovo vraćen u život. Polič je više puta govorio o tome da smrt nije ni približno kao što ljudi zamišljaju. Prema njegovim rečima, nema magičnog tunela, niti svetla, već je to trenutak potpune praznine i nestanka.

Osećanje smrti i povratak u život

Prema njegovim rečima, kada je umirao, “sve je nestajalo”. Zvuk, svetlost, sve je polako nestajalo u tami, a u sekundi kada je prestao da diše, nastupila je potpuna tišina i mrak. Svaki put kad je preživeo, bio je to novi početak, doživljavajući svaki povratak kao drugo rođenje, što mu je omogućilo da razmišlja o životu i smrti sa velikom filozofijom. Po njegovim rečima, smrt nije toliko dramatična i mistična kako se obično prikazuje, a iskustvo se ponavlja isto svaki put, bez obzira na prethodno iskustvo.

Poslednje godine i spoznaja o životu

U poslednjim godinama života, Radko Polič se povukao iz javnog života, ali nije prestao da bude prisutan kroz svoja sećanja i uloge. Zdravstveni problemi su ga značajno ograničili, ali su mu, kako je tvrdio, omogućili da dublje razmišlja o životu i smrti. Pre operacije koja je nosila velike rizike, Polič je pozvao svoju porodicu i podelio sa njima svoje poslednje želje. Želeo je da budu mirni u slučaju najgoreg ishoda, kao i da ga spale i pospu u more ako se ne vrati.

Zaključak

Radko Polič je bio čovek koji je kroz umetnost i lične borbe ostavio neizbrisiv trag. Njegov život, pun uspona i padova, bio je prava refleksija umetničkog stvaralaštva i posvećenosti onome što voli. Iako se izjašnjavao kao Jugosloven, njegova poslednja uloga bila je simbolična, a kroz memoare i intervjue ostavio je jasnu poruku o borbi, smrti i životu. Njegov lik će ostati upamćen kao jedan od najvećih umetnika svog vremena.