Josipa Lisac je jedna od najpoznatijih i najcjenjenijih hrvatskih pjevačica, poznata po svom specifičnom glasu, ekscentričnom stilu i jedinstvenom umjetničkom izrazu. Rođena je 1950. godine u Zagrebu i karijeru je započela kao tinejdžerica, najprije u rock grupi O’Hara, a kasnije u kultnoj grupi Zlatni akordi.
Kada se dvoje ljudi spoje sudbinskim putem, njihova ljubav postaje neuništiva. Upravo takva je priča o Josipi Lisac i Karlu Metikošu, paru koji je postao simbol trajne ljubavi i umetničkog stvaralaštva. Njihova veza nadmašila je sve prepreke i ostala inspiracija mnogima, dok je njihova muzika postala vanvremenska.
Početak ljubavi
Njihova priča započinje ranih sedamdesetih godina prošlog veka u Petrinji, gde su oboje imali zakazane nastupe. Karlo Metikoš, tada poznat i kao Met Kolins, već je imao bogatu međunarodnu muzičku karijeru, ali mu je sreću upotpunio susret sa Josipom. Prema njenim rečima, dovoljan je bio samo jedan pogled i od tog trenutka nisu se razdvajali.
Iako su se upoznali tek tada, Karlo je već znao za Josipu, jer su mu o njoj pričali dok je boravio u Africi. Bio je njen veliki obožavalac i želeo je da je čuje. Njegova podrška bila je neprocenjiva – bio joj je mentor, oslonac i ljubavni partner. Josipa je često isticala da je Karlo imao ključnu ulogu u njenom umetničkom razvoju i karijeri.
Ljubav pretočena u muziku – Dnevnik jedne ljubavi
Njihova ljubav nije ostala samo u privatnom životu – pretočena je u muziku, a njen najjači pečat ostavio je album Dnevnik jedne ljubavi. Ovaj album postao je jedan od najznačajnijih u jugoslovenskoj muzičkoj sceni i prava oda emocijama.
Posebno se istakla pesma “O jednoj mladosti”, koja je i danas evergreen i pesma koja dodiruje srca svih generacija. Njihova saradnja bila je utemeljena na ljubavi i uzajamnom poštovanju, a rezultat toga bio je desetak uspešnih albuma i brojne vanvremenske pesme.
Tajna njihove veze
Njihova ljubav trajala je više od dve decenije, ali nisu stupili u brak. Josipa je verovala da bi brak ograničio njihov odnos, jer, kako je rekla, “u braku se gubi identitet”. Karlo je za nju bio mnogo više od muža – bio je njen nezamenjivi partner u životu i umetnosti.
Njihov odnos bio je zasnovan na:
- Otvorenoj komunikaciji – nisu krili ništa jedno od drugog.
- Međusobnom poštovanju – nije bilo mesta za uvrede i svađe.
- Dubokoj emotivnoj povezanosti – njihova ljubav bila je ispunjena poverenjem i razumevanjem.
Josipa je jednom istakla: “Nikada nismo jedno drugog opsovali ili zalupili vratima.” Njihova veza bila je retka i izuzetna, sa ljubavlju koja je nadmašila sve prepreke.
Gubitak i sećanje koje traje
Decembra 1991. godine, Karlo Metikoš iznenada je preminuo od srčanog udara. Ovaj gubitak bio je ogroman udarac za Josipu, ali on nikada nije nestao iz njenog života. Nastavila je da ga nosi u sebi kroz muziku, koncerte i svaki novi trenutak koji je živela.
Josipa nikada nije razmišljala o drugom partneru, jer kako je rekla: “Nisam, jer mi je srce puno i u njega više ništa ne može da stane.” Karlo je zauvek ostao deo nje i njenog umetničkog izraza.
Zaključak
Ljubavna priča Josipe Lisac i Karla Metikoša nije samo priča o ljubavi između dvoje ljudi, već priča o umetničkoj strasti, međusobnom razumevanju i povezanosti koja ne prestaje ni nakon smrti. Njihova muzika i ljubav ostaju zauvek deo istorije, inspirišući generacije koje dolaze. Iako Karlo fizički više nije prisutan, njegova ljubav i uticaj na Josipu ostali su neizbrisivi, dokaz da prava ljubav nikada ne umire.
