Godinama su je zlostavljali radnici, ostala bez kose: Smejali smo se Milki sa 20 kapa na glavi, a životna priča je tuga

Priča o Milki Perić, ženi koju je svet upoznao putem videa na YouTube kanalu TV Loki, nosi sa sobom mnoge emocije, a njena sudbina otkriva duboke tragove nesreće i borbe. Milka je, tokom svog života, izgubila mnoge stvari, ali nikada nije odustala od svog rodnog kraja – Udbine. Ova priča o njenoj borbi, životu u siromaštvu, izolaciji i poslednjoj fazi života koja je postala poznata javnosti, izdvaja se kao tužna priča o osamljenosti, ali i nečemu što je ipak nosila sa sobom – ljudsku ljubaznost i poštovanje prema tradiciji.

Prvi koraci u životu Milke Perić
Milka je rođena u Udbini i odrasla kao lep devojčica koja je uvek nosila crvenu boju. Međutim, njen život nije bio ni blizu lakoće i sreće, jer je vrlo mlada izgubila majku. Imala je samo 13 godina kada je majka preminula, a njen otac se ubrzo ponovo oženio. Ova rana tragedija u njenom životu ostavila je dubok trag, a Milka je postepeno prešla iz sveta detinjstva u tešku stvarnost odraslih.

Kao mlada devojka, Milka je počela da radi u pilani, gde je imala priliku da pokaže svoj talenat za pisanje. Kažu da je imala prelepo rukopis, zbog čega su je primili u pilanu kao pisarku. Iako je bila lepa i imala je ambicije, njen život nije bio lako postavljen. Nakon nekoliko godina, zbog težine posla i nesreća koje je doživela, Milka je prebačena na teže fizičke poslove, radila je sa muškarcima u teškim uslovima.

Teški životni uslovi
Milka je bila u teškoj situaciji većinu svog života. Kao mlada devojka, radila je u teškim uslovima, a na poslu je doživela ozbiljnu nesreću. Pila ju je uhvatila za kosu i oštetila je, što je imalo dugoročne posledice na njeno mentalno zdravlje. U tim teškim uslovima, Milka je postala predmet ismevanja, a ljudi su je sve više gledali kao čudnu ženu. Nakon nesreće, nosila je kape, što je postao njen prepoznatljiv znak.

Zbog loših životnih okolnosti, Milka je doživela potpunu socijalnu izolaciju. Živela je u različitim ruševinama i napuštenim kućama, bez struje i vode, čineći joj svakodnevni život još težim. Iako su joj lokalne vlasti obezbedile smeštaj u staračkom domu, ona je odbila da ode, bojeći se da će biti lišena penzije i svih drugih malih, ali dragocenih stvari koje je imala.

Kratki trenuci ljubavi i pažnje
Iako je Milkin život bio prepun tragedija, poslednjih godina života, zahvaljujući YouTube kanalu Loki TV, dobila je mnogo pažnje i ljubavi od ljudi koji su pratili njene videe. Robert Labrović, snimatelj i vlasnik kanala, igrao je ključnu ulogu u tome što je Milka postala poznata širom Balkana. Kroz njegove videozapise, Milka je mogla da pokaže svoje emocije – bes, ogorčenost, ali i ljubav prema životu i svojoj Udbini.

Većina ljudi koji su gledali Milku kako sedi u svojoj napuštenoj kući i pije kafu, uočavala je njenu tugu i usamljenost. Iako je često bila ljuta i ogorčena, Milka je imala i trenutke sreće. Često je insistirala da, ako bi neko joj donio novac, ona ga koristi da počasti drugu osobu na kafi. Zanimljivo je da je više volela da plaća za kafu drugima nego da neko plati za nju.

Milka Perić u očima drugih
Milka je u videima često pričala o svom životu, o svojoj prošloj lepoti, porodici, o teškom detinjstvu, o smrti majke i gubicima koje je doživela. S obzirom na to da je u mladosti radila kao hostesa na sajmu u Zagrebu, mogla je barem jednom da doživi osećaj pažnje, a možda i ljubavi. Međutim, njena sudbina je, nažalost, bila drugačija.

Iako je imala sestru i braću, tokom rata su se preselili u Srbiju, a Milka je ostala u Udbini, gde je njena životna priča postala tragična. Iako je mnoge stvari u životu izgubila, Milka nikada nije napustila Udbinu. Iako je bila siromašna i gotovo u potpunoj izolaciji, njen život postao je simbol izdržljivosti i vernosti prema svom rodnom kraju.

Zaključak
Milka Perić je bila žena koja je prošla kroz mnoge teške situacije, ali nikada nije odustala. Iako je svet poznaje kao staricu koja je živela u ruševinama, njena priča je mnogo dublja i složenija. Život ju je doveo do izolacije i siromaštva, ali njena sposobnost da voli i deli ljubaznost, čak i u najsvirepijim uslovima, ostavlja snažnu poruku o ljudskoj snazi. Neka njena priča bude podsećanje na tugu i lepote života koje su često neprepoznate, ali i na važnost pružanja empatije prema onima koji se možda čine „drugačijima”.