Pravoslavni sveci se mogu svrstati u nekoliko kategorija:
- Apostoli – prvi učenici Isusa Hrista koji su širili hrišćanstvo (npr. Sveti Petar, Sveti Pavle).
- Mučenici – oni koji su dali život za veru (npr. Sveti Đorđe, Sveti Dimitrije).
- Ispovednici – ljudi koji su trpeli progonstvo zbog vere, ali nisu ubijeni (npr. Sveti Maksim Ispovednik).
- Prepodobni – monasi i podvižnici koji su živeli asketskim životom (npr. Sveti Antonije Veliki, Sveti Sava).
- Jurodivi Hrista radi – ljudi koji su se ponašali kao ludi da bi prikrili svoju svetost i ukazivali na grehe društva (npr. Sveti Vasilije Blaženi).
- Sveti arhijereji – episkopi i patrijarsi koji su svojim delovanjem unapredili crkvu (npr. Sveti Nikola, Sveti Jovan Zlatousti).
- Carski svetitelji – vladari koji su se istakli u veri i pravdi (npr. Sveti knez Lazar, Sveti car Konstantin).
Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Časne verige, dan koji se vezuje za mučeništvo Svetog apostola Petra. Ovaj praznik podseća na trenutak kada je Sveti Petar bio okovan i bačen u tamnicu, ali i na njegovo čudesno izbavljenje.
Istorijski kontekst
Nakon Isusovog Hristovog vaznesenja, hrišćani su trpeli progonstva više od tri veka. U to vreme, Irod, namesnik Galileje, naredio je pogubljenje Svetog Jakova, brata Jovanovog, a potom je i Sveti Petar uhapšen na podsticaj Jevreja.
Okovan i strogo čuvan u tamnici, Sveti Petar je jedne noći doživeo božansku intervenciju. U tamnici se iznenada pojavila svetlost, a anđeo ga je dotakao i probudio govoreći mu: „Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom.“ Na njegovu zapovest, okovi su sami spali s Petrovih nogu, dok su vojnici ostali nepomični kao da su u dubokom snu.
Vođen anđelom, Petar je neopaženo prošao pored stražara, a gvozdena kapija grada otvorila se sama od sebe, što mu je omogućilo bekstvo i spasenje.
Značaj veriga
Veruje se da su verige koje su spale sa Svetog Petra imale isceliteljsku moć. Hrišćani su ih sačuvali ne samo kao uspomenu na apostola, već i zbog njihovih čudesnih osobina. Mnogi bolesnici su, prema predanju, ozdravljali samo dodirom ovih svetih lanaca.
U 5. veku, Sveti Juvenal, jerusalimski patrijarh, poklonio je verige carici Evdokiji, ženi cara Teodosija Mlađeg. Carica ih je podelila na dva dela:
- Jednu polovinu poslala je Crkvi Svetih apostola u Carigradu.
- Drugu polovinu dala je svojoj kćeri Evdoksiji, supruzi cara Valentina, koja ih je pohranila u Crkvu Svetog Petra u Rimu.
Pored ovih veriga, u ovoj crkvi se nalaze i lanci kojima je Petar bio okovan u Neronovom zatvoru pred mučeništvo.
Narodna verovanja i običaji
Praznik Časne verige se u srpskom narodu smatra danom kada dolazi do promene vremena. Prema verovanju, Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju, najavljujući kraj zime i dolazak toplijih dana.
Posebna verovanja vezana su za zaštitu doma i stoke:
- Kosovsko stanovništvo praznuje ovaj dan kao zaštitu od kuge.
- Stočari ga obeležavaju radi zaštite stoke.
- Veruje se da će onaj ko nosi odeću šivenu na ovaj dan stradati od groma.
- Na ovaj dan, verige se postavljaju na kućni prag kako bi dom bio zaštićen od zlih sila.
U nekim krajevima postojalo je uverenje da, ako neko krene na put na ovaj praznik, njegov dom bi mogao biti pogođen gromom, a životinje bi mogle stradati od vukova.
Zaključak
Iako Časne verige nisu obeležene crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ovaj praznik se u mnogim krajevima poštuje. Za razliku od strogih pravila koja važe za velike praznike, na današnji dan nema posebnih zabrana kućnih poslova. Naprotiv, smatra se da treba srediti dom, jer je Sveti Petar zaštitnik porodice i domaćinstva.
Praznik Časne verige ostaje snažan podsetnik na moć vere, zaštite i isceljenja, kao i na značaj apostola Petra u hrišćanskoj tradiciji.
