Jako je veliki procenat osoba koje su u današnje vrijeme samohrani očevi: Njima definitivno treba čestitati, a sljedeća priča iz Srbije je i više nego emotivna po ovom pitanju….
Kada je Nebojša V. iz Beograda ostao bez supruge Vesne, njegov život se nepovratno promenio. Vesna je preminula nedugo nakon što je donela na svet njihovu ćerku Milicu, rođenu prevremeno, u sedmom mesecu trudnoće, tešku samo 980 grama. Nebojša je odjednom ostao sam, suočen sa tugom zbog gubitka žene i ogromnom odgovornošću prema prevremeno rođenoj ćerki.
“Bio je to šok, kakav ne mogu ni da opišem. Moja supruga i ja smo želeli dete, sanjali smo o srećnoj porodici. Ali sudbina je imala druge planove. Ostao sam s detetom, bez ideje kako ću se izboriti sa svim izazovima koji su me čekali,” priseća se Nebojša.
Prvi meseci borbe i tuge
Prvi meseci nakon Vesnine smrti bili su najteži. Nebojša je morao da vodi Milicu na stalne lekarske preglede, brine o njenom zdravlju i istovremeno se nosi sa sopstvenom tugom.
“Prestao sam da jedem i spavam. Sa 100 kilograma spao sam na 72. Bio sam na bolovanju pet godina. Iz kuće sam izlazio retko, a prvi put nakon tri meseca prijatelj me je gotovo izvukao napolje,” kaže on.
- Ipak, ključni trenutak promene desio se tokom poslovnog puta u Brisel. Nebojša je prvi put osetio da se vraća sebi. “Tamo sam konačno počeo da spavam. Shvatio sam koliko mi Milica nedostaje i koliko mi je potrebna. Taj put me je osnažio da se borim dalje, zbog nje.”
Nova svakodnevica i posvećenost Milici
Po povratku iz Brisela, Nebojša je u potpunosti preuzeo ulogu i oca i majke. Angažovao je pomoć u kući kako bi mogao da se posveti ćerki. Svaki trenutak proveden sa Milicom bio je prilika da joj pruži ljubav i pažnju.
“Vodio sam je u šetnje, čitali smo bajke, išli zajedno na letovanja i zimovanja. Trudio sam se da ne oseti nedostatak jednog roditelja. Hteo sam da od nje napravim snažnu osobu koja je istovremeno nežna i samostalna.”
Novo poglavlje: Ljubav i porodica
Kroz razgovore sa psihologom, Nebojša je pronašao način da se suoči sa bolom i krene napred. Takođe je otvorio svoje srce za novu ljubav.
“Nisam tražio kopiju svoje žene. Tražio sam osobu koja će mi odgovarati. Kada sam upoznao Natašu, koja je takođe samohrana majka, odmah smo se povezali. Njena ćerka je u meni dobila očinsku figuru, a Milica i ona su postale prave prijateljice. S Natašom ponovo osećam porodicu.”
Milica danas
Danas Milica ima osam i po godina i ide u drugi razred osnovne škole. Nebojša se trudi da balansira između autoriteta i prijateljstva, gradeći snažnu i iskrenu vezu sa svojom ćerkom.
“Objašnjavao sam joj sve o njenoj majci, jer želim da zna istinu, ali i da se ne oseća krivom za njen gubitak. Naučio sam je da ceni život i ljude, ali i da bude odgovorna. Ona je moj razlog za život, moj najveći ponos,” zaključuje Nebojša.
Njegova priča je dokaz da ljubav prema detetu može da nadjača i najteže životne udarce, pružajući snagu za novi početak.
