Kada dođemo u decembar mjesec, definitivno kreću svetac za svecom, a samim time Slava za Slavom. I ove radne nedjelje imamo veliki broj svetaca, tako da morate da malo pripazite, ako ste vjernik….
Svetiteljka Varvara i običaji njenog dana
Sutra, 17. decembra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Svetu Velikomučenicu Varvaru. Ovaj dan nosi bogatu tradiciju i običaje, od kuvanja simbolične “varice” do setve žita koje do Božića ozeleni, simbolizujući obnovu života i nade.
Običaji na dan Svete Varvare
Jedan od najvažnijih običaja vezanih za ovaj praznik je kuvanje varice, čorbe od raznih žitarica. Prema tradiciji, uveče se čorba kuva i ostavlja pored vatre da uvri. Sutradan se gleda na koju stranu je navrilo, jer se veruje da na toj strani polja treba sejati pšenicu radi boljeg roda. Varena pšenica jede se u kući, njom se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se sa soli i daje stoci za zdravlje i plodnost.
Još jedan običaj je setva žita u činijici, koje do Božića ozeleni, simbolizujući plodnost i novi početak. Ovaj običaj poštuju i pravoslavni i rimokatolički vernici.
Recept za varicu
Za kuvanje varice potrebni su:
- Pšenica
- Kukuruz
- Voda
- Orasi
- Med
Priprema:
- Pšenicu i kukuruz naliti vodom (da pređe 2 cm preko žitarica) i ostaviti da odstoji preko noći.
- Sutradan zameniti vodu i kuvati na niskoj temperaturi 2 do 2,5 sata, dok tečnost ne ispari i zrna ne omekšaju.
- Dodati med i seckane orahe, promešati i poslužiti. Varica se jede hladna i može trajati nekoliko dana.
Ko je bila Sveta Varvara?
Sveta Varvara, poznata i kao Sveta Barbara, živela je u trećem veku u vreme cara Maksimijana. Otac joj, strogi mnogobožac Dioskor, pokušao je da je sačuva od spoljnog sveta zatvarajući je u kulu. Uprkos tome, Varvara je svojim razumom spoznala Boga i zavetovala se na devičanstvo, odbijajući mnoge prosce.
Njen život se promenio kada je srela hrišćanke koje su je poučile veri, što je ojačalo njeno uverenje. U znak vere, dodala je treći prozor u kuli, simbolizujući Sveto Trojstvo, i prstom izdubila krst u kamenom zidu. Čak je iz njene stope u podu potekao izvor lekovite vode.
Kad je otac saznao za njenu veru, prijavio ju je vlastima. Podvrgnuta je teškim mučenjima zajedno sa drugom hrišćankom, Julijanijom. Na kraju, Varvaru je pogubio rođeni otac, nakon čega ga je, prema predanju, pogodio grom.
Varvara je postala svetiteljka 306. godine, a njene mošti se danas nalaze u Kijevu.
Simbolika Svete Varvare i značaj praznika
Sveta Varvara je zaštitnica rudara, zemljoradnika, kuvara, zidara i mnogih drugih zanata. Veruje se da od njenog dana počinje produženje dana – do Božića, dan postaje pola sata duži, što simbolizuje nadu i osvetljenje duše.
Posebnu radost na ovaj dan donose deca, koja pevaju pesme povezane sa varicom:
“Vari, vari, varice,
Da se radu jarice,
I bijele jagnjice,
I detići i junčići!”
Ova pesma odražava radost života, nade i plodnosti, koje praznik Svete Varvare nosi.
