Za danas jedna tema, a koja je povezana sa vjerom, i kako neke osobe gledaju na to, koje dijete će dobiti. Mi danas govorimo o Islamu, i kako neke osobe razmišljaju u određenim pravcima……
Uticaj tradicije na percepciju pola deteta u savremenom društvu
U mnogim zajednicama širom sveta, pa čak i u 21. veku, određeni obrasci razmišljanja o rođenju deteta i dalje izazivaju značajne reakcije. Historijski gledano, žene su često bile izložene osudi ukoliko nisu rodile muško dete, a ova tradicija se u nekim delovima sveta zadržala i do danas. Jedan od primera koji ilustruje ovu problematiku iznosi imam-hatib Muhamed Demirović, koji je na skupu istakao da je Bog taj koji odlučuje o spolu deteta. Najvažniji aspekt, prema njegovim rečima, jeste zdravlje deteta i njegova sposobnost da se razvija u srećnu i produktivnu osobu.
Priča jedne porodice
Jedan bračni par, nakon što je dobio tri kćeri, suočio se s velikim pritiskom. Kada je žena ponovo ostala trudna, muž je postao opsednut željom za muškim detetom i izjavio da ne želi još jednu kćerku. Njegove reči bile su surove: „Ako rodiš žensko dete, ne vraćaj se iz bolnice.“
Kada je žena rodila još jednu devojčicu, nije mogla sakriti tugu. Umesto radosti, bila je ispunjena suzama, što je ostavilo dubok utisak na prisutnog lekara. Lekar, pokazujući mudrost i saosećanje, odlučio je da preokrene situaciju. Pozvao je supruga i objavio mu radosnu vest: „Čestitamo, dobili ste sina!“ Presrećni otac odmah je pohitao u bolnicu.
Međutim, dok je čekao, dogodilo se još nekoliko porođaja, uključujući i jedno dete s deformitetima. Lekar je tada iskoristio priliku da oca suoči sa stvarnošću. Pokazavši mu njegovu kćerku, rekao je: „Ovo je vaše dete. Ponekad jedno žensko dete može biti vrednije od mnogo muške dece.“ Ova situacija promenila je očevo razmišljanje, te je s ljubavlju prihvatio svoju porodicu.
Poruka koja menja perspektivu
Muhamed Demirović zaključio je priču sa snažnom porukom: „Bog odlučuje o spolu deteta, ali ono što je ključno jeste sreća i doprinos deteta društvu.“ Roditelji ne bi trebalo da se fokusiraju na pol deteta, već na to da ono odrasta u srećnu, produktivnu i vrednu osobu.
Izazovi života u multietničkim zajednicama
Na Balkanu, regionu bogatom različitim kulturama i verama, često se postavljaju pitanja o međusobnim odnosima pripadnika različitih religija. Jedno od njih je i dilema da li musliman može biti kum na krštenju pravoslavnog deteta. Dr. Elvedin Pezić, stručnjak sa Fakulteta islamskih nauka, često se susreće s ovakvim pitanjima.
Prateći svoje uverenje, dr. Pezić je objasnio zašto, prema islamskom učenju, musliman ne može učestvovati u ritualima druge vere. „Islam se temelji na strogoj monoteističkoj veri,“ istakao je, dodajući da je koncept trojstva u hrišćanstvu u suprotnosti s islamskim principima. Krštenje, kao vjerski čin, predstavlja čin posvećenosti određenoj veri, što musliman ne može prihvatiti.
Dr. Pezić je pojasnio: „Ako vas neko pozove na ovakav čin, najbolje je iskreno reći: ‘Ja sam musliman i moja vera mi ne dopušta da učestvujem u tvojim religijskim obredima. Međutim, možemo ostati prijatelji i uživati u zajedničkim trenucima na druge načine.’“
Zaključak
Priče i poruke poput ovih služe kao snažni podsetnici na značaj ljudskih vrednosti. Bez obzira na pol deteta ili versku pripadnost, ključno je negovati ljubav, razumevanje i poštovanje. Fokus ne treba da bude na razlikama, već na doprinosu svakog pojedinca zajednici. Tradicija i vera su važni, ali one nikada ne bi trebalo da budu izgovor za diskriminaciju ili nepravdu.
