Neurologinja upozorava da jedna uobičajena navika može uzrokovati demenciju

Zdravlje mozga: Kako razviti navike koje poboljšavaju kvalitet života

Zdravlje mozga ključno je za opšte blagostanje, a usvajanje pravih navika može značajno unaprediti mentalne funkcije i kvalitet života. Prema rečima neurologinje dr. Jasmin Dao, negativne rutine mogu narušiti zdravlje mozga, dok pravilne navike ne samo da ga čuvaju već i poboljšavaju njegovu funkciju. U ovom članku osvrćemo se na štetne navike, poput prekomernog gledanja u ekran, i predstavljamo savete za uspostavljanje zdravijih rutina.

Štetne navike koje ugrožavaju mozak

Prekomerno korišćenje ekrana jedno je od najvećih opterećenja za mozak današnjice. Dr. Dao objašnjava kako stalno izlaganje ekranima izaziva povećano lučenje dopamina, hemijskog spoja u mozgu odgovornog za osećaj zadovoljstva. Ovaj proces može postati zavisan, slično kao kod drugih oblika zavisnosti.

Posledice prekomernog vremena pred ekranom

1. Povećan rizik od neurodegenerativnih bolesti:
   • Dugotrajno korišćenje uređaja kod mladih osoba može povećati šanse za oboljenja poput demencije, moždanog udara ili Parkinsonove bolesti.
2. Poremećaj sna:
   • Svetlost ekrana utiče na prirodni ritam spavanja, narušavajući cirkadijalni ritam i smanjujući proizvodnju melatonina, hormona neophodnog za kvalitetan san.

Kako smanjiti vreme pred ekranom?

Dr. Dao predlaže nekoliko praktičnih koraka koji mogu pomoći u smanjenju zavisnosti od ekrana i stvaranju zdravijih navika:

• Izbegnite ekrane odmah nakon buđenja:
  Prvih 30 minuta dana posvetite fizičkoj aktivnosti, meditaciji ili čitanju umesto proveravanju telefona.
• Uvedite redovne pauze od uređaja:
  • Nakon svakih sat vremena korišćenja računara ili telefona, napravite pauzu od najmanje pet minuta.
  • Tokom pauze, prošetajte ili se istegnite.
• Isključite obaveštenja:
  • Smanjenje broja notifikacija pomaže u ograničavanju neprekidne potrebe za proverom uređaja.

Ove male promene oslobađaju vreme za druge aktivnosti koje jačaju zdravlje mozga.

Aktivnosti za očuvanje zdravlja mozga

Mozak funkcioniše slično mišićima – potrebno ga je stalno “vežbati” kako bi ostao u najboljoj formi. Prema dr. Dao, aktivnosti koje podstiču kognitivne funkcije uključuju:

1. Redovnu fizičku aktivnost:
   • Vežbanje poboljšava cirkulaciju i pomaže u očuvanju neuroplastičnosti, što je sposobnost mozga da se prilagođava i uči.
2. Zagonetke i mozgalice:
   • Rješavanje ukrštenica, sudokua ili drugih misaonih izazova pomaže u jačanju pamćenja i koncentracije.
3. Učenje novih veština:
   • Savladavanje novih veština, poput učenja stranog jezika, igranja muzičkog instrumenta ili kuvanja, doprinosi razvoju neuronskih veza.
4. Kvalitetan san:
   • Dobar san omogućava regeneraciju mozga i poboljšava kognitivne performanse tokom dana.

Zaključak: Ključne promene za bolje zdravlje mozga

Negativne navike, poput prekomernog vremena pred ekranom, mogu značajno ugroziti zdravlje mozga, ali uvođenje jednostavnih promena može doneti ogromne koristi. Postepeno smanjenje vremena provedenog uz ekrane, vežbanje, rešavanje misaonih izazova i kvalitetan san samo su neki od koraka ka jačanju mentalnih sposobnosti.

Kako zaključuje dr. Dao, “Mozak je poput mišića – što ga više koristite i jačate, to bolje funkcioniše.” Usvajanjem ovih zdravih navika ne samo da čuvate mozak, već i doprinosite boljem kvalitetu života na duže staze.