U današnje vrijeme, skoro da i nema pisaca, pogotovo kada je u pitanju dječija literatura. Naime, u prošlim vremenima, imali smo skoro svake godine po jedno gsjajnog pisca, a danas se pisanjem skoro niko i ne bavi….
Duško Trifunović, jedan od najpoznatijih pesnika i tekstopisaca sa prostora bivše Jugoslavije, živeo je život koji je bio pravi spoj umetnosti i skromnosti, između materijalnog sveta i nedokučivog umetničkog univerzuma. Njegovo ime postalo je simbol neumorne posvećenosti pesništvu, a njegove pesme i tekstovi za pesme i dalje žive na muzičkoj sceni, iako su prošle decenije od njihovog stvaranja. Trifunović je stvorio pesme koje su postale pravi hitovi i nezaobilazni deo muzičkog nasleđa, ali na kraju svog života, bio je gotovo zaboravljen, i to bez borbe za pažnju, što je samo dodatno ukazivalo na duboku posvećenost umetnosti i njenom čistom izražaju.
Iako je bio profesionalni bravar, prava strast Duška Trifunovića bila je pisanje. Sa 25 godina objavio je svoju prvu knjigu, koja je bila inspirisana pesništvom Branka Radičevića, jednog od velikih srpskih pesnika. Trifunović je bio i osnivač Sarajevske škole rokenrola, što je bio pravac koji je izrodio mnogo muzičkih zvezda. Kasnije je postao prepoznatljiv i na televiziji, zahvaljujući emisiji „Što djeca znaju o domovini“ na TV Sarajevo. Nakon izbijanja rata, preselio se u Novi Sad, gde je nastavio svoju televizijsku karijeru.
Najveći deo Trifunovićeve slave, međutim, dolazi iz njegovog partnerstva sa rock grupom Bijelo Dugme. Ova saradnja, koja je bila gotovo nezamisliva za to vreme, donela je pesme koje su postale večne klasike, kao što su „Ima neka tajna veza“, „Što bi dao da si na mom mestu“, i „Glavo luda“. Osim Bijelog Dugmeta, Trifunović je pisao za mnoge druge legendarne izvođače, među kojima su Indeksi, Heska industrija, Neda Ukraden, Zdravko Čolić, Arsen Dedić, i Jadranka Stojaković. Njegovo ime bilo je povezano sa više od 85 knjiga i oko 300 pesama, a sam je postao jedan od najvažnijih umetnika bivše Jugoslavije.
Unatoč velikom uspehu, Duško je živeo vrlo skromno. Iako su mnogi tvrdili da je umro u siromaštvu, ovi navodi nisu bili tačni. Prema rečima njegovog nećaka, Darko Trifunović, Duško je odabrao život bez materijalnih dobara, što se odražavalo u njegovom životnom stilu. Duško je odbio sve ponude za kupovinu stvari poput kreveta ili računara jer ga to nije zanimalo. Njegovo spavanje bilo je na starinskoj škrinji, a pisao je koristeći staru pisaću mašinu, verujući da je upravo ta mašina dodavala posebnu ritmičnost njegovoj poeziji.
Trifunović je bio osoba koja nije naplaćivala svoje pesme, verujući da umetnost nije za prodaju. Darko Trifunović je ispričao kako je njegov ujak, iako je bio poznat i voljen, odlučio da nijednu svoju pesmu nije želeo novčano naplatiti. Ovaj njegov opredeljeni životni put, u kojem je davanje uvek bilo važnije od uzimanja, čini ga izuzetnim umetnikom čiji su radovi neprocenjivi, ali je to istovremeno dovelo do njegove neprepoznatljivosti na kraju života.
Među najpoznatijim anegdotama o Dušku Trifunoviću je i ona koja se odnosi na njegov odnos sa Arsenom Dedićem. Iako su njih dvoje sarađivali, što je rezultiralo nekim pesmama koje je Dedić skladao za Duška, zanimljivo je da je Arsen Dedić bio izuzetno ljubazan prema njemu, ali nije bio prisutan na njegovom sprovodu, što je ostalo misteriozno. Trifunović je u svom životu imao jaku povezanost sa svim onim što je umetnost, a kreativni proces je bio mnogo važniji od sveg materijalnog bogatstva.
Duško je živeo tako da je umetnost bila njegov put. Njegova pesma nije bila samo rezultat rada, već način života. Nije se uputio na vlak da bi lutao bez cilja, već kako bi u tišini i pokretu sastavio stihove, koji su postajali deo njegovog unutrašnjeg sveta. Vlak nije bio mesto samo za transport, već i prostor za stvaranje umetnosti. On je stvarao pesme dok je putovao u Užice i Skoplje, i verovao je da taj put omogućava da pesme “odjeknu” u njemu.
Zaključak: Duško Trifunović bio je umetnik koji nije tražio priznanja, niti je pokušavao da osvoji svet. Njegov put bio je drugačiji, usmeren na unutrašnju slobodu i umetnički izraz, a njegove pesme i dalje žive i inspirišu. Duško Trifunović je nesumljivo jedan od najvećih umetnika koje je bivša Jugoslavija ikada imala, a njegov neprilagodljiv i neposredan životni put ostavio je dubok trag na muzičku i literarnu scenu.
