Marijana Bahmajer, poznata kao “majka osvetnica”, postala je simbol nepopustljive borbe roditelja koji su izgubili svoje dete na najtragičniji način. Ovaj slučaj, iako se dogodio pre više od četiri decenije, i dalje ostaje jedan od najspektakularnijih i najtragičnijih događaja u postratnoj Nemačkoj.
Marijana je doživela neizmernu bol koju samo roditelj može razumeti – izgubila je svoju sedmogodišnju ćerku Anu, i to na način koji je bio šokantan i brutalno okrutan. Ovaj zločin, i njena kasnija osvetnička reakcija, zatekli su čitavu Nemačku, izazvavši duboke moralne dileme i podela u javnosti.
Marijana je bila samohrana majka koja je tokom 1970-ih godina vodila mali pab u zapadnonemačkom gradu Libeku. Nije bilo lako, borila se svakodnevno kako bi prehranila sebe i svoju malu Anu, koja je bila treće dete, jer su stariju dvojicu dala na usvajanje. Ana je bila veselo i srećno dete, a život sa njom pružao je Marijani malo utehe u njenom napornom životu. Međutim, 5. maj 1980. godine zapečatio je sudbinu njene porodice.
Tog dana, Ana je napustila školu nakon svađe sa majkom i, nažalost, dospela u ruke 35-godišnjeg Klausa Grabovskog, lokalnog mesara i komšije. Grabovski, koji je već imao kriminalnu prošlost, uključujući prijave za zlostavljanje dece, počinio je zločin zbog kojeg je Marijana postala poznata širom sveta.
- Grabovski je držao Anu u svom domu satima, gde ju je prvo silovao, a zatim je hladnokrvno ubio. Istraga je utvrdila da je devojčicu zadavio najlonskim čarapama, a potom je sakrio njeno telo u kartonskoj kutiji, ostavljajući ga na obali obližnjeg kanala. Policija je došla do njega nakon što je njegova verenica obavestila vlasti, a Grabovski je ubrzo uhapšen. Tokom suđenja, mesar je tvrdio da je Ana pokušala da ga uceni i prijeti mu, što je navodno bio razlog zašto ju je ubio. Takođe, tvrdio je da je devojčica želela da ga zavede, što je bila još jedna u nizu njegovih laži.
Marijana Bahmajer je tokom suđenja prošla kroz pakao ponovnog življenja najstrašnijih trenutaka svog života. Kada je čula njegovu odbranu, rekla je da je bila spremna da mu “puca u lice”, ali da je zbog svog straha i bola to učinila iz leđa. Suđenje Grabovskom izazvalo je ogromnu tugu i bes kod majke, koja je shvatila da se pravda nije mogla dostići u sudnici. Tada, trećeg dana suđenja, Marijana je iz torbe izvadila pištolj i pred sudijom i prisutnima ispalila osam hitaca u mesara, od kojih je šest pogodilo cilj. Grabovski je preminuo na mestu. Marijana je tom prilikom izjavila: “Ubio je moju ćerku… Htela sam da ga ubijem.”
Sud je, naravno, morao da reaguje na ovaj čin osvete, ali su mnogi u Nemačkoj smatrali da je Marijana delovala iz bola i frustracije zbog gubitka najvoljenijeg bića. Neki su smatrali da je njena akcija bila opravdana, s obzirom na brutalnost zločina, dok su drugi verovali da je Marijana postala hladnokrvni ubica, ne sposobna da razjasni svoje postupke. Marijana je, tokom suđenja, opisala kako joj se u snu ukazala vizija njene ćerke, a na jednom od papirnih dokumenata, u odgovoru na zahtev za rukopis, napisala je: “Uradila sam to za tebe, Ana”, ukrašeno sa sedam srca – simboličnih, po jedno za svaku godinu Aninog života.
Ovaj slučaj izazvao je velike podela u društvu. Da li je Marijana bila samo obezumljena majka koja je pokušala da osveti smrt svog deteta, ili je njen čin bio nešto mnogo hladnokrvenije? Nemački mediji, poput časopisa Stern, kopali su po njenom životu i otkrili da je prodala svoju priču kako bi pokrila pravne troškove, što je još više uzburkalo javnost. Marijana je u intervjuima tvrdila da je Grabovski želeo da iznese lažnu verziju događaja i obezbedi sebi lažnu odbranu. Dok je suđenje trajalo, ona je sve vreme bila ispunjena tugom, ali i ljutnjom.
Na kraju, Marijana je osuđena za ubistvo sa predumišljajem i 1983. godine dobila kaznu od šest godina zatvora. Nakon što je odslužila polovinu kazne, puštena je 1985. godine i preselila se u Nigeriju, gde je živela nekoliko godina pre nego što se preselila na Siciliju. Tamo je boravila sve do 1990-ih godina, kada joj je dijagnostikovan rak pankreasa. Po povratku u Nemačku, umrla je 17. septembra 1996. godine u 46. godini života. Marijana Bahmajer je sahranjena pored svoje voljene ćerke Ane, u mestu gde je tragika njenog života završena. Ovaj slučaj ostavio je dubok trag u društvu, kako u Nemačkoj, tako i širom sveta, jer je postavio pitanja o granicama pravde, bola, i majčinske ljubavi.
