Adekvatna ishrana igra presudnu ulogu u održavanju zdravlja štitne žlezde i može značajno smanjiti rizik od razvoja različitih poremećaja vezanih za njenu funkciju. Štitna žlezda proizvodi hormone trijodtironin (T3) i tiroksin (T4), koji su od ključne važnosti za regulisanje mnogih procesa u organizmu, uključujući metabolizam, telesnu temperaturu, rast, pa čak i mentalno stanje.
Poremećaji kao što su hipotireoza, hipertireoza i Hashimotova bolest nastaju kada štitna žlezda radi previše ili premalo, što može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije. Zato je neophodno obratiti pažnju na namirnice koje podržavaju zdravlje štitne žlezde, ali i izbegavati one koje mogu negativno uticati na njen rad.
Štitna žlezda je vitalna endokrina žlezda smeštena u prednjem delu vrata, neposredno ispod Adamove jabučice. Ima oblik leptira, sa dva režnja koja se nalaze sa svake strane dušnika, povezana tankim tkivom nazvanim istmus. Ova žlezda igra ključnu ulogu u regulaciji mnogih telesnih funkcija, naročito metabolizma.
Kako prenose stručnjaci iz Američkog društva za endokrinologiju i časopisa „Eating Well“, određene namirnice mogu biti izuzetno korisne za funkciju štitne žlezde. Brazilski orasi su često istaknuti zbog visokog sadržaja selena, esencijalnog minerala koji podržava zdravlje ove žlezde. Preporučuje se dnevna konzumacija jednog brazilskog oraha kako bi se obezbedila optimalna količina selena. Pored toga, morske alge, bogate jodom, igraju ključnu ulogu u sintezi hormona štitne žlezde. Međutim, kod osoba sa Hashimotovom bolešću treba biti oprezan sa unosom joda, jer prekomerne količine mogu pogoršati simptome.
Jaja su takođe izvanredna za zdravlje štitne žlezde jer sadrže proteine, vitamin B12, kolin, selen i tirozin, aminokiselinu koja je neophodna za sintezu hormona. Takođe, govedina, bogata proteinima, gvožđem, vitaminom B12 i cinkom, podržava rad žlezde i jača imuni sistem. Zeleno lisnato povrće poput spanaća i kelja obezbeđuje antioksidanse i vitamine iz grupe B, koji štite štitnu žlezdu od oksidativnog stresa.
S druge strane, postoje namirnice sa kojima treba biti oprezan. Soja, na primer, može ometati apsorpciju lekova za lečenje hipotireoze. Preporučuje se izbegavanje konzumacije soje najmanje sat vremena nakon uzimanja leka. Kofein, koji se nalazi u kafi i energetskim napicima, može pogoršati simptome hipertireoze, izazivajući ubrzane otkucaje srca i anksioznost.
Povrće iz grupe krstašica, kao što su brokoli, karfiol i kelj, sadrži goitrogene koji mogu ometati funkciju štitne žlezde. Međutim, kuvanjem ovog povrća smanjuje se negativan efekat goitrogena. Takođe, preporučuje se ograničavanje unosa šećera i trans masti, jer previše šećera može pogoršati disfunkciju štitne žlezde i dovesti do poremećaja u metabolizmu šećera, dok trans masti mogu negativno uticati na mozak i štitnu žlezdu.
Dakle, pravilna ishrana može značajno doprineti očuvanju zdravlja štitne žlezde i sprečiti poremećaje njene funkcije. Preporučuje se da pre uvođenja bilo kakvih značajnijih promena u ishrani, konsultujete nutricionistu ili lekara, posebno ako već imate dijagnostikovan problem sa štitnom žlezdom. Redovne kontrole hormona i saveti stručnjaka mogu biti od presudne važnosti za pravovremeno prepoznavanje i tretman eventualnih problema.
BONUS TEKST
Jeste li ikada razmišljali o tome zašto zijevamo? Zijevanje, iako čini se jednostavnim refleksom, i dalje je misterija za naučnike. Zanimljivo je da zijevanje nije ograničeno samo na ljude – gotovo svi sisavci, ptice, pa čak i ribe, zijevaju. Ali zašto to radimo? Jedna od najčešćih teorija je da zijevanje pomaže u regulaciji temperature mozga.
- Mozak, kao i svaki drugi organ u tijelu, radi najbolje kada je na optimalnoj temperaturi. Kada se zagrije, zijevanje može djelovati kao mehanizam za hlađenje. Otvaranjem usta i dubokim udisanjem svježeg zraka, omogućujemo da mozak dobije nalet hladnijeg zraka, čime se može smanjiti njegova temperatura. To bi moglo objasniti zašto često zijevamo kada smo umorni ili pospani – naš mozak radi sporije, ali se i dalje zagrijava.
Još jedna zanimljiva teorija povezana je s društvenim aspektom zijevanja. Sigurno ste primijetili kako zijevanje može biti zarazno. Ako neko u prostoriji zijeva, velika je šansa da će i druge osobe početi zijevati. Ovaj fenomen zaraznog zijevanja može biti povezan s empatijom i našom sposobnošću da se povežemo s drugima. Studije su pokazale da su ljudi s većim nivoom empatije skloniji zijevati kada vide druge da zijevaju.
