Dijabetes se danas sve češće naziva “tihi neprijatelj”, jer bolest može godinama postojati a da obolela osoba nema jasne simptome. Više saznajte u nastavku…
- Tek kada se pojave ozbiljne komplikacije, postaje jasno da je u pitanju hronično oboljenje koje značajno menja život. Zato je poznavanje ranih znakova od presudne važnosti, naročito onih koji se javljaju tokom noći, kada telo najviše pokazuje skrivene smetnje.
Dijabetes nastaje kada organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ćelije prestanu da ga prepoznaju, pa glukoza ostaje u krvi. Taj višak šećera s vremenom oštećuje krvne sudove i unutrašnje organe. Opasnost je u tome što prve tegobe deluju bezazleno, pa ih ljudi često zanemare. Međutim, upravo noćni simptomi mogu biti prvi signal da nešto nije u redu.
- Jedan od najčešćih znakova jeste neočekivan gubitak kilograma. Ljudi ga ponekad dožive kao nešto pozitivno, ali ako mršavljenje nastupi naglo, bez dijete ili fizičke aktivnosti, to može biti znak da telo ne koristi šećer za energiju već počinje da troši sopstvene mišiće i masno tkivo.
Drugi važan simptom je učestalo mokrenje noću. Kada je šećer u krvi previsok, bubrezi pokušavaju da ga izbace kroz mokraću, pa osoba mora često da ustaje iz kreveta. Takvo stanje vodi i do gubitka tečnosti, pa se javlja neprestana žeđ i suva usta, bez obzira na to koliko vode popijete.
Mnogi oboleli prijavljuju i osećaj trnjenja, peckanja ili neprijatnu potrebu da pomeraju noge dok spavaju. Ovaj sindrom nemirnih nogu povezan je sa oštećenjem nerava, koje nastaje kada glukoza dugo ostaje povišena u krvi. Zbog toga san postaje isprekidan i osoba se budi umorna.
- Neki simptomi su manje poznati, ali jednako važni. Na primer, intenzivno znojenje tokom noći može da ukaže na nagli pad šećera, tzv. hipoglikemiju. To stanje može izazvati vrtoglavicu i dezorijentaciju i zahteva brzu reakciju. Promene na koži su još jedan znak – dijabetičari češće imaju suvu kožu, svrab, sporo zarastanje rana i ponovljene infekcije, naročito na stopalima. Takođe, zamućen vid i poteškoće sa fokusiranjem rezultat su dugotrajnog oštećenja krvnih sudova u očima. Ako se na vreme ne reaguje, može doći i do trajnog gubitka vida. Kod nekih osoba javljaju se i grčevi i bolovi u nogama, što je posledica neuropatije i slabe cirkulacije.
Savremeni način života dodatno pogoduje razvoju bolesti. Nezdrava ishrana puna šećera i zasićenih masti, nedostatak kretanja, hronični stres i loš san ubrzavaju put ka insulinskoj rezistenciji, koja je uvod u dijabetes tipa 2. Prekomerna telesna težina, ali i poremećaji poput apneje u snu, dodatno povećavaju rizik.
Ako se bolest ne prepozna na vreme, posledice mogu biti ozbiljne. Među najčešćim komplikacijama su srčani i moždani udar, zatim neuropatija, gubitak vida, pa čak i amputacije zbog rana koje teško zarastaju. Zbog toga lekari stalno ponavljaju da rana dijagnostika i kontrola šećera u krvi spasavaju život.
- Dobra vest je da se dijabetes može držati pod kontrolom. Ključ je u prevenciji i zdravim navikama. Najpre, potrebno je uvesti uravnoteženu ishranu sa obiljem povrća, integralnih žitarica, mahunarki i zdravih masti, dok bi gazirana pića, brza hrana i rafinisani šećeri trebalo da budu izbačeni. Zatim, redovna fizička aktivnost – ne mora to biti naporan trening, već i brza šetnja od pola sata dnevno ili vožnja bicikla. Treća navika jeste praćenje nivoa šećera u krvi, kako bi osoba mogla da uoči kako hrana, stres ili lekovi utiču na organizam. I na kraju, ali ne manje važno, neophodni su redovni pregledi kod lekara i pridržavanje propisane terapije.
Dijabetes, dakle, ne mora biti kraj zdravog života. On zahteva disciplinu, ali uz znanje i brigu o sopstvenom telu moguće je živeti kvalitetno i dugo. Najvažnije je ne zanemarivati prve znake i reagovati odmah. Briga o zdravlju ostaje najbolja investicija – i za sadašnjost i za budućnost.
