U nastavku našeg današnjega članka, malo se dotičemo teme samopouzdanja. To je jako bitno za sve osobe, a danas vam donosimo i neke savjete na tu temu….
Samopouzdanje igra ključnu ulogu u svim aspektima života, pa tako i u komunikaciji. Naša sposobnost da se izražavamo jasno i sigurno može značajno uticati na način na koji nas drugi percipiraju, ali i na to kako se mi sami osećamo. Ponekad, nesvesno, svojim izjavama ili pitanjima stavljamo sebe u podređeni položaj, što može umanjiti naše samopouzdanje i uticati na našu unutrašnju snagu. Razumevanje tih sitnih, ali značajnih detalja u načinu komunikacije može nam pomoći da postanemo sigurniji i da izgradimo zdraviju dinamiku u odnosima s drugima.
Ponižavanje samopouzdanja kroz svakodnevne fraze
Od malih nogu, često se suočavamo s situacijama u kojima smo u iskušenju da stavljamo potrebe drugih ispred svojih. Fraza „Što će drugi reći?“ postaje prisutna u našim mislima i vodi nas kroz život, stvarajući unutrašnji pritisak da se žrtvujemo ili da se prilagodimo očekivanjima drugih. Iako ovo može izgledati kao oblik pristojnosti ili obazrivosti, u stvarnosti ovakav način razmišljanja i ponašanja vodi ka kršenju vlastitih granica, što kasnije može negativno uticati na naše samopouzdanje.
1. „Molim vas, dopustite mi da prođem“
Često u svakodnevnim situacijama, kao što su gužve na ulicama ili u autobusu, koristimo frazu „Molim vas, dopustite mi da prođem“. Iako ovo može delovati kao ljubazni zahtev, zapravo šaljemo signal nesigurnosti. Postavlja se pitanje: Ko bi vas mogao sprečiti u obavljanju te radnje? Da li bi neko zaista rekao „Ne možete“? Ovakvim pitanjem ne samo da pokazujemo nesigurnost, već se često stavljamo u poziciju da ne verujemo u svoju sposobnost da ostvarimo jednostavan cilj. Umesto toga, jednostavan i samouvereniji način bi bio: „Moram otići, ljubazno napravite mesta“. Ovakav način izražavanja ne samo da zadržava naše samopouzdanje, već jasno komunicira naše želje bez sumnje u njih.
2. „Zadovoljstvo mi je“
U svakodnevnim interakcijama, često koristimo fraze kao što su „Zadovoljstvo mi je“ da bismo izrazili zahvalnost. Iako je zahvalnost važna, način na koji se izražavamo može podrazumevati da umanjujemo vrednost onoga što smo učinili. Na primer, fraza „Zadovoljstvo mi je“ može biti shvaćena kao podcenjivanje naših napora ili pomoći. Bolji pristup bio bi: „Bila je privilegija pomoći vam“ ili „Zaista sam uživao u saradnji s vama“. Ovakav način komunikacije ne samo da pokazuje našu zahvalnost, već i naglašava vrednost našeg doprinosa.
3. „Jesam li te prekinuo?“
Kada prekinemo nekog u razgovoru, često se izvinjavamo pitanjem „Jesam li te prekinuo?“, što može izgledati kao znak obazrivosti, ali u stvari umanjuje našu sigurnost. Ovaj pristup može izazvati nelagodnost kod osobe koju smo prekinuli, jer se činimo nesigurnima u pravo da izrazimo svoje misli. Bolje bi bilo postaviti pitanje „Da li je prikladno vreme za razgovor?“, što ne samo da pokazuje poštovanje prema drugoj osobi, već i našu sposobnost da se nosimo sa situacijom sa samopouzdanjem.
4. „Ne bi mogao?“
Pitanje „Ne bi mogao?“ često se koristi kada tražimo pomoć ili uslugu, ali ova fraza nosi negativnu konotaciju i može stvoriti utisak da sumnjamo u mogućnost druge osobe da nam pomogne. Ovaj način izražavanja može nas staviti u poziciju da se pripremamo za odbijanje pre nego što smo uopšte izložili svoj zahtev. Bolje je postaviti jednostavno pitanje poput: „Možete li mi pomoći oko…?“, što je jasno, direktno i sigurnije. Ovakav pristup ne samo da pokazuje našu sigurnost u sebe, već i omogućava da izbegnemo nepotrebne sumnje i nesigurnost u razgovoru.
Razumevanje važnosti samopouzdanja u komunikaciji
Samopouzdanje nije samo važno u fizičkom smislu, već je i ključno za naše mentalno i emocionalno stanje. Kada komuniciramo s drugima, način na koji se izražavamo ima ogroman uticaj na našu percepciju sebe i na to kako nas drugi vide. Kroz sitne promene u načinu komunikacije, možemo pokazati više samopouzdanja i postaviti jasnije granice. Umesto da pitamo „Molim vas, možete li mi dopustiti?“, možemo reći „Moram da prođem, ljubazno napravite mesta“, čime izražavamo svoje želje sa većim autoritetom.
Zaključak
Izbegavanje pasivnih i nesigurnih fraza u svakodnevnoj komunikaciji može značajno poboljšati naše samopouzdanje i pomoći nam da izgradimo zdravije međuljudske odnose. Uzimajući odgovornost za svoje reči i postupke, možemo očuvati našu unutrašnju snagu i postaviti granice koje nas štite od negativnih uticaja. Kroz ove male, ali značajne promene u govoru, postajemo sigurniji u sebe i pokazujemo svetu ko smo zaista.
