Božićni post je vreme kada vernici, kroz uzdržavanje od mrsne hrane, pokušavaju da se duhovno i telesno pripreme za jedan od najradosnijih hrišćanskih dana — Božić. Ovaj post traje 40 dana i predstavlja priliku za očistiti ne samo telo, već i srce i dušu. Međutim, kako ističu pravoslavni izvori, post nije samo fizičko uzdržavanje od određene hrane, već pre svega duhovni put ka smirenju, obnavljanju i unutrašnjem pročišćenju.
Patrijarh Pavle, jedan od najpoštovanijih duhovnih lidera u pravoslavlju, često je govorio o tome šta pravi post znači. Prema njegovim rečima, stvarni post vodi ka smirenju, jer samo u smirenju možemo doći do saznanja da je spasenje jedino u Božijoj milosti. Smirenost, koju post omogućava, nije samo fizička disciplina, već i duhovno očišćenje. I sam Patrijarh Pavle je isticao da post nije samo uzdržavanje od hrane, već i od negativnih misli, osećanja i dela, jer je pravi post onaj koji čisti srce, misli i dela.
Tri naročito opasna greha tokom posta
Patrijarh Pavle je ukazao na tri ključna greha koja su posebno opasna tokom postа i na koja vernici često padaju:
-
Gordost: Ovo je greh koji Patrijarh smatra najopasnijim. Tokom posta, lako je razviti osećaj nadmoćnosti, posebno kada postimo ispravno i čini nam se da se trudimo više od drugih. Međutim, post je mesto na kojem treba da budemo skromni, a ne da se dokazujemo pred drugim ljudima. Bog nas uči da postimo tajno, bez licemerja. Post je put unutrašnjeg smirivanja, a ne način da se ističemo pred drugima.
-
Prejedanje i slastoljublje: Često se dešava da, iako se uzdržavamo od mrsne hrane, pravimo raskošne trpeze s posnim specijalitetima, koji mogu biti masni i začinjeni. Prejedanje, čak i kada je hrana posna, nije u duhu posta. Prema Patrijarhu Pavlu, ljubav prema stomaku vodi udaljavanja od Boga. Cilj posta nije da zamenimo jednu vrstu uživanja za drugu, već da se obuzdamo i prakticiramo umerenost. Umerenost i jednostavnost su ključni tokom posta.
-
Nepoštovanje posta: Samovoljno napuštanje posta, odnosno kršenje postnih pravila, smatra se grehom. Patrijarh Pavle naglašava da, iako je Bog u svojoj milosti u mogućnosti da oprosti vernicima, samo napuštanje posta iz sopstvenog izbora donosi Božji gnev. Ovo je posebno izraženo kada se na crkvenim praznicima ili prilikom proslava krsnih slava priređuju trpeze sa mrsnom hranom. Na ovaj način, vernici umesto da iskažu poštovanje prema svetiteljima, zapravo izazivaju Božji gnev.
Post kao priprema za Pričešće
Patrijarh Pavle je takođe govorio o vezi između posta i Svetog Pričešća. On je naglašavao da je post ustanovljen kao pomoć da pristupimo Pričešću čistijeg srca. Međutim, post sam po sebi nije dovoljan za dostojno pričešće. Za to je potrebno mnogo više: čist srce, pomirenje sa ljudima, izbegavanje svakog greha, molitva, unutrašnja budnost, poznavanje osnovnih istina vere i iskreno pokajanje. Samo tada možemo dostojno pristupiti Svetoj Čaši.
Patrijarh Pavle podseća da se, prilikom pričešćivanja, treba čuvati svake krajnosti. Ni retko, ni mehaničko pristupanje Svetom Pričešću nije dobro. Pristupanje treba da bude dostojno, sa čistom savešću i pripremom. Sveta Priča nije samo obred, već trenutak kada se duša i telo spajaju sa Božijom milošću, i to treba biti svesno i odgovorno.
Zaključak
Božićni post nije samo vremenski okvir u kojem se uzdržavamo od mrsne hrane; to je vreme kada je duhovna priprema najvažnija. Pravi post ne znači samo ispunjavanje spoljnog zadatka, već duboko unutrašnje pročišćenje, smirenje i pokajanje. Tokom posta, važno je da se ne fokusiramo samo na telesnu disciplinu, već i na duhovno čišćenje — da očistimo svoje misli, srce i dela. Patrijarh Pavle nas podseća da post nije samo telesni proces, već put ka duhovnoj obnovi i pripremi za susret sa Bogom, kao i za primanje Božje milosti kroz Sveto Pričešće
